Posledice pandemije korona virusa utiču čak i na sklapanje brakova i rađanje dece!
Zbog pandemije korona virusa ranije je sklopljeno gotovo 12.000 brakova manje nego 2019. godine, najnoviji su podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima je pred matiara prošle godine izašlo samo 23.914 parova, dok je u 2019. godini bilo čak 35.754 mladenaca. Svadbe su zakazivane na jesen, pa odlagane za iduću godinu, a broj crkvenih venčanja gotovo je prepolovljen zbog strogih epidemioloških mera i zabrana okupljanja.
Grafikoni svedoče da je u maju, junu i septembru – mesecima u kojima mladenci najčešće staju na ludi kamen, broj venčanja bio dvostruko, odnosno četvorostruko manji. Iako je vanredno stanje izazvano pandemijom ukinuto 6. maja, u tom mesecu je sklopljeno svega 1.207 brakova, dok je u maju 2019. godine čak 4.457 parova reklo "da". U junu je zaključeno upola manje brakova nego godinu ranije, dok je u septembru venčano oko 1.100 mladenaca manje.
Ako se nastave ovakvi demografski trendovim, matičari će sem venčanih da upisuju i sve manje novih imena u knjige rođenih – što se nažalost ne može reći za izdati broj izvoda iz matične knjige umrlih.
Demograf Goran Penev podseća da je u 2020. godini rođeno najmanje beba, umrlo najviše osoba i sklopljeno najmanje brakova u novijoj srpskoj istoriji, a ističe da su preliminarni podaci za 2021. godinu još depresivniji.
Razlozi zbog kojih parovi ne izlaze kod matičara su logični – nikome nije do veselja u momentu kada svakodneno slušamo vesti o broju zaraženih i preminulih. Drugi razlog je vezan za našu kulturu i tradiciju, u kojoj dominiraju velike svadbe od 200 zvanica koje već godinu dana niko ne pravi. Preporuke distance i strah od kontakata za posledicu imaju da se ljudi manje druže, izlaze i upoznaju, pa manje ulaze i u emotivne veze i brak. To će neminovno dovesti do pada novorođenih beba.
Psihijatar i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije dr Nevena Čalovska Hercog podseća da većina osoba zna za psihološko nepisano pravilo da u krizi ne bi trebalo donositi važne životne odluke, u koje spadaju brak, roditeljstvo ili razvod. Zato se ne treba čuditi što vitalna statistika beleži manji broj brakova, rođenih beba i razvoda.
"Rečenica koja je u najvećoj meri obeležila naš život u poslednjih godinu dana i koja glasi 'naredne dve nedelje su ključne', postala je ne samo lajtmotiv života u doba korone, već je uticala i na mnoge osobe koje razmišljaju o krupnim odlukama da zaustave te planove dok neprođu te dve nedelje. Neki su u tom međuvremenu shvatili da osoba za koju su mislili da je njihova druga polovina nije partner s kojim žele da provedu drugu polovinu života, a neki su odlučili da treba da nastave da žive zajedno ali bez 'venčanice'. I konačno, nekima je pandemija ukinula mogućnost da upoznaju partnera jer nismo mogli da izlazimo, putujemo i tako upoznajemo nove ljude. Odluka o odlaganju roditeljstva je takođe razumljiva – rođenje deteta je veličanstven emocionalni doživljaj, koji istovremeno zahteva velike psihološke i finansijske resurse, koji su sada redukovani. Trudnoća u doba korone nosi dodatnu anksioznost jer majka istovremeno strepi za svoje i za zdravlje svoje nerođene bebe. Zato razumem zašto je većina ljudi stavila život 'na čekanje'", zaključuje ona.
(MONDO/Politika)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.