Svako je u stanju da razvije pozitivan stav o svome telu tako što će ga realno sagledati, naučiti da ga prihvati i da uživa u tome kakvo ono zaista jeste, kao i da odluči da odbaci nerealne standarde postavljenih ideala.

Ljudi su društvena bića, pa su međusobna povezanost i interakcija fiziološki, ali i psihološki važni za opstanak pojedinca i celokupnog društva. Predstava o sopstvenom telu određena je međusobnim uticajem bioloških, psiholoških, kulturoloških i društvenih činilaca.

To znači da interakcija sa porodicom, prijateljima, profesorima i kolegama, kao i medijima i kulturom, generalno utiče na razvoj percepcije okruženja u kom živimo, kao i predstave o samom sebi što uključuje pojam o svom telu i osećaj samopoštovanja. Kada govorimo o psihološkom doživljaju tela, on je u vezi sa našim emocijama i stavovima o njemu. S druge strane, doživljaj i predstava o telu mogu biti stvoreni pod uticajem društva i stavova ljudi o našem izgledu.

Zanimljivo je kako izgled tela kroz istoriju nikad nije imao toliko veliki društveni značaj kao tokom poslednjih nekoliko decenija. Među glavnim uzrocima sve veće pojave nezadovoljstva sopstvenim telom svakako su sociokulturni činioci, poput različitih vrsta medija i društvenih mreža, ali i uže porodice i vršnjaka.

Često izlaganje dece, ali i odraslih, slikama lepih i poželjnih oblika tela u javnosti dovodi do promene njihovog mišljenja o svom izgledu, kao i praktikovanja nezdravih obrazaca ishrane, prekomernog i nepravilnog vežbanja, upotrebe raznih neproverenih dodataka ishrani i preparata za mršavljenje, kaže dr Tena Niseteo, inženjer prehrambene tehnologije.

To može da dovede do razvoja fizičkog i psihičkog stresa, teskobe, nesigurnosti i osećaja sramote, ali i teških poremećaja ishrane poput anoreksije i bulimije. Naučni časopis Current Opinion in Psychiatry objavio je 2016. godine da je najnoviji broj prijavljenih obolelih od ovih bolesti u Evropi između jedan i četiri odsto ukupne populacije.

Sociološka, medicinska i psihološka istraživanja pokazuju značajan porast poremećaja u ishrani kod tinejdžera i s njima povezanih bolesti. Nezadovoljstvo izgledom često je uzrok depresije i prekomernog unosa hrane, a time i razvoja gojaznosti. Rezultati istraživanja koje je, u okviru projekta Zdravo Rastimo, sproveo Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" na više od 4.800 učenika sedmih razreda iz 61 osnovne škole u Srbiji, pokazali su da je nužno od najranijeg doba edukovati decu o važnosti pravilne i uravnotežene ishrane.

Zdravo Rastimo je program edukacije osnovnoškolske dece o pravilnoj ishrani i važnosti fizičke aktivnosti kojim kompanija Nestlé želi da doprinese odrastanju zdravijih generacija. Tako je pre sprovedene edukacije 65,9 odsto učenika znalo da je anoreksija nervoza poremećaj kod kojeg zbog straha od debljanja i iskrivljene slike o svom telu osoba izbegava hranu, izgladnjuje se i preterano mršavi, te time ugrožava svoj život. Nakon održane edukacije taj se procenat povećao i iznosi 74,5 odsto.

Veliki broj učenika, čak 27,4 odsto svakodnevno dva ili više puta konzumira slatkiše, a njih 44 odsto pije sokove koji nisu ceđeni od svežeg voćajednom ili više puta dnevno. Samo 35 odsto učenika i učenica fizički je aktivno u zadovoljavajućoj meri, odnosno najmanje 60 minuta svakog dana.

Pozitivna predstava o našem telu počiva na razumevanju da su zdrava i privlačna tela raznih oblika i veličina, te da fizički izgled govori vrlo malo o samom karakteru i vrednosti osobe. Svako je u stanju da razvije pozitivan stav o svome telu tako što će ga realno sagledati, naučiti da ga prihvati i uživati u tome kakvo ono zaista jeste, kao i da odluči da odbaci nerealne standarde postavljenih ideala.

Ovih nekoliko brzih trikova pomoći će vam da razvijete pozitivan stav prema sopstvenom telu:

1. Svaki dan se posvetite zdravlju svoga tela i dajte mu najbolje moguće gorivo u obliku kvalitetnih obroka i raznolikih namirnica, koje će vam omogućiti dovoljan unos hranljivih materija i energiju. Ne zaboravite da lepota dolazi iznutra!

2. Boravite na svežem vazduhu. Provedite svaki dan barem pola sata na otvorenom bez obzira na vremenske prilike. Jednako uživajte na suncu i na kiši, prošetajte parkom ili sedite na klupu i čitajte knjigu.

3. Redovno se bavite fizičkom aktivnošću po vašem izboru. To može biti brzo hodanje, vožnja rolera, vožnja biciklom ili džogiranje. Važno je samo da vežbanje prilagodite svom tempu i da se osećate prijatno.

4. Kad god vam padne na pamet loša misao o vašem telu, zaustavite je i zamenite pozitivnom. Srećni i zadovoljni ljudi često sami sebi svakodnevno daju komplimente, pa vredi da pokušate da sledite njihov primer.

5. Negujte svoje telo i priuštite sebi opuštajuće trenutke poput kupki, dužih tuširanja, kozmetičkih tretmana i masaža.

Svaka pozitivna misao o sopstvenom telu veliki je korak u stvaranju pozitivnih osećanja i dobrog psihičkog stanja.