U Kini su breskve uzgajali još pre 4.000 godina i smatrali su ih simbolom besmrtnosti i dugog života. Stari Rimljani su zaslužni što i mi imamo mogućnosti da uživamo u njenim slatkim plodovima jer su je oni doneli u Evropu.

Breskva (prunus persica), sočan plod specifične arome koji sazreva od kasnog proleća do kraja leta, idealano je voće za one koji muku muče sa viškom kilograma jer 100 grama ima svega četrdesetak kalorija, piše "Glas".

Sadrži između 87 i 90 odsto veode, 11 odsto ugljenih hidrata i vrlo male količine belančevina i masti. Bogata je beta-karotenom i vitaminom C. Breskve su dobar izvor kalijuma, fosfora, magnezijuma, kalcijuma i selena. Nektarine imaju manje vitamina C, ali više beta-karotena, kao i veću kalorijsku vrednost.

Breskve blagotvorno utiču na organizam jer su izvrstan diuretik, pročišćavaju organizam od toksina, i poboljšavaju varenje.

Breskva i pačetina - idealna kombinacija

Breskve sazrevaju i posle branja, ali tada u njihovom soku ne raste količina šećera. Da bi ranije ubrani plodovi dozreli, najbolje je staviti ih u papirne kesice jer se na taj način održava vlaga. Takve breskve mogu se čuvati u frižideru i do dve nedelje.

Ukoliko kupujete zrele plodove, birajte one mekše. Breskve čije je meso žute boje imaju bolju aromu, dok su one svetlije slađe. Zrele breskve se brzo kvare, pa ih čuvajte u frižideru i potrošite u roku od dva dana.

Sveže breskve najviše osvežavaju, ali se mogu i kuvati, konzervirati, sušiti ili peći. Sveža, kuvana ili pečena braskva može se koristiti u salatama od voća i povrća, a izvrstan je dodatak pačjem pečenju.

Breskve se koriste i za pravljenje kompota, džemova, želea, sosova i likera. Sladokusci neće odoleti sladoledu od breskve, a ljubitelji koktela letnjim pićima sa aromom ovog voća.

(MONDO)