Običaj ukrašavanja jelke potiče iz davnina. Oduvek su ljudi zimzeleno drveće smatrali simbolom pobede sunca nad tamom i nadom u buđenje prirode na proleće. Smatra se da su prve novogodišnje jelke okićene u Nemačkoj, u 16. veku.

Naime, navodi se da je mala jelka okićena jabukama, orasima, perecama i papirnim ukrasima 1570. godine postavljena za decu članova ceha koja su na Božić prikupljala slatkiše.

Neki i Rigu, u Letoniji, smatraju domom prve jelke, o čemu svedoči i ploča na jednom riškom trgu. Na njoj je zabeleženo da je prva jelka okićena u Rigi 1510. godine, piše "Politikin zabavnik".

Kod Srba ovaj običaj je unekoliko skorijeg datuma. Pre Drugog svetskog rata nije bio čest, s obzirom na to da se praznovao Božić, a ne Nova godina. Jelke su stigle sa severa, iz krajeva gde je živela brojna nemačka manjina.

Pominje se i uticaj Rusa, koji su običaj doneli sa sobom, kada su se posle Oktobarske revolucije obreli u ovim krajevima.

Tek pedesetih godina prošlog veka ovaj običaj postaje naširoko prihvaćen. Tada su pioniri po školama kitili velike jelke, kao neku vrstu zamene za badnjak. Jelke su prenete i u domove, gde su se zadržale do danas.