Iako je odavno utvrđeno da žene generalno imaju duži životni vek od muškaraca, analiza istorijskih dokumenata i zapisa tokom poslednjih 250 godina pokazala je da su one otpornije i u ekstremnim životnim uslovima.
Recimo, žene su imale višu stopu preživljavanja na robovlasničkim plantažama u Trinidadu, tokom velike gladi u Švedskoj, i epidemije boginja na Islandu.
Čak i u situacijama kada je smrtnost generalno bila jako visoka, za oba pola, žene su ipak živele duže nego muškarci, i to u proseku između šest meseci i četiri godine duže, pokazalo je istraživanje sprovedeno na Djuk univerzitetu u Severnoj Karolini.
Podaci koje su naučnici analizirali, uključuju sedam grupa ljudi čiji je životni vek trajao 20 godina ili manje, za jedan ili oba pola. Među njima, bili su podaci o robovima u SAD i Trinidadu, s početka 19. veka, ljudima koji su preživeli veliku glad u Švedskoj, Irskoj i Ukrajini u 18, 19. i 20. veku, kao i stanovnike Islanda koje je 1846. i 1882. godine pogodila velika epidemija boginja.
Dr Virdžinija Zaruli, sa Instituta za javno zdravlje Univerziteta Južne Danske, pripisala je ovu razliku u životnom veku koja se uočava među polovima biološkim faktorima kakvi su genetika i hormoni, i izvela prilično jednostavan zaključak da su "novorođene devojčice žilavije od novorođenih dečaka".
Devojčice rođene tokom velike gladi u Ukrajini, 1933. godine, recimo, u proseku su živele 10,85 godina, dok su dečaci živeli u proseku 7,3 godine.
Devojčice su bolje prolazile i u Zapadnoj Africi, početkom 19. veka. Oslobođeni robovi koji su iz Amerike preseljeni u Liberiju, između 1820. i 1843. godine imali su najviše stope smrtnosti ikada zabeležene, jer je 43 odsto njih umiralo u roku od godinu dana od trenutka stupanja na tlo Liberije. Očekivani životni vek bio je tužno nizak, 1,68 godina za dečake, ali 2,23 godine za devojčice.
"Iznenadila nas je tako jasna i dosledna prednost devojčica nad dečacima u toliko različitim populacijama", kaže dr Zaruli. "Ono što nas je još više iznenadilo bilo je da je veći deo te razlike u životnom veku među polovima bio velikim delom uslovljen upadljivom prednošću devojčica već u prvim mesecima života, dakle, u uzrastu novorođenčeta."
Dr Zaruli smatra da se to može objasniti prisustvom dvostrukog X hromozoma kod žena, kao i velikim uticajem ženskog reproduktivnog hormona estrogena, i kaže da na tu razliku u životnom veku ne utiču u tolikoj meri ni faktori kao što su sklonost ka nasilju ili spremnost na preuzimanje rizika.
"Jednostavno rečeno, lako je primetiti da ukoliko se nekim nesrećnim slučajem dogodi mutacija na X-hromozomu, žene imaju još jedan koji to može delimično ili u potpunosti da kompenzuje, dok je kod muškaraca to isključeno jer imaju XY kombinaciju hromozoma", objasnila je dr Zaruli za britanski "Gardijan".
Najznačajniji ženski reproduktivni hormon, estrogen, takođe, štiti krvne sudove i generalno umanjuje rizik od mnogih bolesti, dok testosteron, najznačajniji "muški" hormon nema baš tako izraženo "zaštitno" dejstvo.
"Testosteron povećava rizik od nekoliko smrtonosnih bolesti i stanja, a uz to je čest uzrok agresivnijeg i nepromišljenog ponašanja, kojem su generalno skloniji muškarci nego žene, tako da povećava i rizik od slučajnih i naslinih smrti", zaključuje se u studiji.
Šta kažete vi na rezultate ovog istraživanja? Pišite nam u komentarima...
Stručnjak za energetiku o sankcijama NIS-u: Cene goriva bi otišle u nebesa i došlo bi do nestašice
Partizanovog igrača čeka duža pauza: Mijailović otkrio detalje o povredi košarkaša!
Željko učio igrače kako da promaše slobodno bacanje: Uzeo loptu, šutnuo i okrenuo se ka Amerikancu (video)
Napadnut autobus sa fudbalerima Zvezde u Novom Pazaru! Bačen topovski udar, policija hitno reagovala
Partizan zove navijače, besplatno u Humsku: "Važno je da budemo ujedinjeni"