Glumac Vuk Kostić govorio je o mestima koja voli da posećuje, prirodi, životinjama i gradskoj deci koja životinje vide samo na slici.
Domaci glumac voli lov i, kako je ispricao u intervjuu za "Gloriju", obožava da vreme provodi u prirodi.
"Tada se za mene svi problemi sami rešavaju. Misli se u glavi rasplicu, nema presije da nešto mora da se reši, jednostavno ste opušteni, gledate u pucinu, beskraj, i sve dode na svoje. U prirodi covek gleda u daljinu, ne kao gradski covek koji ne vidi 30 metara ispred sebe, a i da hoce, ne može od zgrada i betona".
Vuk Kostic je otkrio i koje mu je omiljeno mesto kada želi da pobegne iz grada.
"Imam ih nekoliko. Obišao sam uzduž i popreko našu Srbiju. Vec 17 godina sam clan lovackog udruženja ‘Hajduk Veljko’ u Negotinskoj Krajini, tamo obožavam da idem. Idem i na Ðerdap, Dunav, Mokru Goru i, naravno, Taru, na kojoj su prelepi pejzaži. Volim i Crnu Goru, posecujem je kad god je lepo vreme. Krajem oktobra sam bio u Bigovu. Kupao sam se u šortsu, nije uopšte bilo hladno. Stoga, Crna Gora mi je takode beg, tamo sam dete".
Glumac je ispricao da je u detinjstvu cesto bio u Crnoj Gori, zbog i voli da ide tamo.
"Meštani me tamo znaju otkad sam bio mali i rušio im šerpe sa ribom dok sam trcao.Otac je brata i mene cesto vodio na sever Crne Gore odakle su nam kumovi, tacnije ocev vencani kum cije sam ja sad vec praunuke krstio. Secam se, tamo je bilo mnogo konja, to je za nas decu bilo fascinantno, igrali smo se Indijanaca koji jašu konje i idu u poteru. Bilo je prelepo, tada smo imali mnogo prilika da maštamo".
Prisecajuci se detinjstva, Vuk je rekao i da mu je žao što deca danas tako malo vremena provode u prirodi.
"Gradska deca vide životinje na slici, neke nisu videla uživo. Ja sam, a primer, odrastao sa lovackim psima. Mislim da i danas deca mogu da provode više vremena u prirodi. Divno je kada sa drugarima odeš na hipodrom. Ja ponekad tamo vodim decu mojih kumova, da se upoznaju sa konjima da ih se ne bi plašili. Veoma sam nesrecan kada cujem price o bacanju toksicnog otpada i zagadivanju životne sredine. Covek koji nema dodir sa prirodom otuden je i siromašan".
