Oko 54 odsto gradjana Srbije smatra da se zdravo hrani, dok je 45 odsto stanovništva izjavilo da ne vodi računa o zdravoj ishrani, pokazala je studija agencije za istraživanje javnog mnjenja, medija i tržišta Medium Gallup.
Sarma je, sa 68 odsto glasova ispitanika, najomiljenije jelo u Srbiji, a na vrhu liste omiljenih jela nalaze se i pileće i praseće pečenje sa 66 osnosno 61 odsto glasova, kao i ćevapi, pljeskavice i gibanica, navodi se u delu globalne studiji Medijum galupa koja je urađena povodom Svetskog dana hrane, 16. oktobra.
Visoko mesto na listi najomiljenijih jela u Srbiji zauzimaju i tradicionalna jela kao što su pasulj, ajvar, kajmak, proja i burek, ali i morska i rečna riba, pokazalo je ispitivanje koje je uradjeno na uzorku od 1.000 ljudi.
Istovremeno, u Srbiji je čak 12 odsto ispitanika izjavilo da im se u poslednjih godinu dana često, ili ponekad dešavalo, da nemaju dovoljno hrane, što našu zemlju na osnovu tog problema svrstava na četvrto mesto u regionu.
Ispred Srbije, po broju onih koji nisu imali dovoljno hrane za sebe ili svoju porodicu, nalazi se Makedonija, gde je 21 odsto anketiranih reklo da se suočilo sa nedostatkom hrane, kao i Bugarska sa 17 odsto i Rumunija sa 14 odsto.
Bolja situacija je u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, gde je 11 odsto ispitanih izjavilo da često ili ponekad nisu imali dovoljno hrane, kao i u Hrvatskoj gde je taj broj iznosi šest odsto, dok su najbolji rezultati bili u Albaniji u kojoj se samo jedan procenat stanovništva suočavao sa nedostatkom hrane.
Galup je istraživanje povodom Svetskog dana hrane sproveo u 56 zemalja u periodu od januara do septembra ove godine, a ispitano je više od 58.600 ljudi koji reprezentuju populaciju od 1,5 milijardi stanovnika.
Trećina populacije je navela da im se u proteklih 12 meseci dešavalo da oni i njihove porodice nemaju dovoljno hrane, što se najčešće dešavalo u afričkim zemljama, gde se gotovo polovina stanovništva u poslednjih godinu dana suočila sa tim problemom.
Istovremeno, u zapadnoj Evropi je svega sedam odsto stanovnika imalo problem nedostatka hrane.
Na vrhu liste zemalja čiji su se stanovnici u najvećem procentu (55 odsto) izjasnili da su se suočili sa nedostatkom hrane nalazi se Kamerun, a slede Pakistan, Nigerija, Peru, Filipini, Bolivija, Gvatemala, Gana, Rusija i Meksiko.
(Beta)
Sarma je, sa 68 odsto glasova ispitanika, najomiljenije jelo u Srbiji, a na vrhu liste omiljenih jela nalaze se i pileće i praseće pečenje sa 66 osnosno 61 odsto glasova, kao i ćevapi, pljeskavice i gibanica, navodi se u delu globalne studiji Medijum galupa koja je urađena povodom Svetskog dana hrane, 16. oktobra.
Visoko mesto na listi najomiljenijih jela u Srbiji zauzimaju i tradicionalna jela kao što su pasulj, ajvar, kajmak, proja i burek, ali i morska i rečna riba, pokazalo je ispitivanje koje je uradjeno na uzorku od 1.000 ljudi.
Istovremeno, u Srbiji je čak 12 odsto ispitanika izjavilo da im se u poslednjih godinu dana često, ili ponekad dešavalo, da nemaju dovoljno hrane, što našu zemlju na osnovu tog problema svrstava na četvrto mesto u regionu.
Ispred Srbije, po broju onih koji nisu imali dovoljno hrane za sebe ili svoju porodicu, nalazi se Makedonija, gde je 21 odsto anketiranih reklo da se suočilo sa nedostatkom hrane, kao i Bugarska sa 17 odsto i Rumunija sa 14 odsto.
Bolja situacija je u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, gde je 11 odsto ispitanih izjavilo da često ili ponekad nisu imali dovoljno hrane, kao i u Hrvatskoj gde je taj broj iznosi šest odsto, dok su najbolji rezultati bili u Albaniji u kojoj se samo jedan procenat stanovništva suočavao sa nedostatkom hrane.
Galup je istraživanje povodom Svetskog dana hrane sproveo u 56 zemalja u periodu od januara do septembra ove godine, a ispitano je više od 58.600 ljudi koji reprezentuju populaciju od 1,5 milijardi stanovnika.
Trećina populacije je navela da im se u proteklih 12 meseci dešavalo da oni i njihove porodice nemaju dovoljno hrane, što se najčešće dešavalo u afričkim zemljama, gde se gotovo polovina stanovništva u poslednjih godinu dana suočila sa tim problemom.
Istovremeno, u zapadnoj Evropi je svega sedam odsto stanovnika imalo problem nedostatka hrane.
Na vrhu liste zemalja čiji su se stanovnici u najvećem procentu (55 odsto) izjasnili da su se suočili sa nedostatkom hrane nalazi se Kamerun, a slede Pakistan, Nigerija, Peru, Filipini, Bolivija, Gvatemala, Gana, Rusija i Meksiko.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.