Novi rat izmedju Izraela i njegovog severnog suseda Libana je na pomolu, ali ovog puta povod je meze, odnosno nesuglasice oko toga čija je tradicionalna hrana iz tog područja.
Predsednik Udruženja libanskih industrijalaca Fadi Abud najavio je da će tužiti Izrael jer je preuzeo neke libanske specijalitete."Na neki način jevrejska država pokušava da preuzeme vlasništvo nad tradicionalnim libanskim specijalitetima, poput falafela i humusa," rekao je Abud, dodavši da Libanci gube "desetine miliona dolara godišnje" jer Izrael prodaje i reklamira tradicionalna libanska jela kao svoja.
Izraelci, kako tvrdi Abud, nisu ni menjali ime delikatesa i prodaju ih po celom svetu, što nanosi veliku štetu Libanu. Tužba bi mogla biti zasnovana na slučaju grčkog sira feta, od pre šest godina. Grčka je uspela da dokaže u medjunarodnim institucijama da je feta sir njen i pobedila.
U jednom vodiču kroz Izrael navodi se, izmedju ostalog, da bi devet od deset Izraelca s ponosom reklo da je skromni falafel njihovo nacionalno jelo, kada bi takva anketa bila organizovana. U vodiču se dodaje da se falafel, koji se pravi od leblebija, ne služi u finim restoranima, već na uličnim kioscima i na autobuskim stanicama i da je zapravo neka vrsta sendviča.
Dalje se navodi da se falafel služi u pogači - piti, koja se seče po sredini i u nju se stavljaju tri ili četiri lopte mlevenog falafela, pečenog u vrelom ulju, uz začine i tahini - mleveni susam. Tome se dodaje sveže povrće.
Čitav taj sendvič, iz koga salata ispada na sve strane ako se jede stojeći, a koji je zaista dovoljan obrok, ne košta puno, oko dolar i po. Onaj ko želi da pokaže da je ostao bez novaca često kaže: "Nemam para ni za falafel".
Falafel se smatra veoma hranljivim, a u njemu nema šećera niti životinjske masti - samo proteini, ali vodič zanemeruje činjenicu kako se prži. Dodaje se da u falafelu ipak nema ničeg specifičnog za Izrael, već da je to tipično mediteranskoo jelo, koje su prihvatili prvi emigranti Jevreji, koji su se doseljavali u svoju nekadašnju domovinu jer je jeftin i brzo se sprema.
Vrlo blizak falafelu je i humus koji se, takodje, spravlja od mlevenih leblebija i servira hladan sa sveže ispečenom pitom. U vodiču se dodaje da se humus služi širom Bliskog istoka i nudi u svakom orijentelnom restoranu, obično kao predjelo.
(Tanjug)
Predsednik Udruženja libanskih industrijalaca Fadi Abud najavio je da će tužiti Izrael jer je preuzeo neke libanske specijalitete."Na neki način jevrejska država pokušava da preuzeme vlasništvo nad tradicionalnim libanskim specijalitetima, poput falafela i humusa," rekao je Abud, dodavši da Libanci gube "desetine miliona dolara godišnje" jer Izrael prodaje i reklamira tradicionalna libanska jela kao svoja.
Izraelci, kako tvrdi Abud, nisu ni menjali ime delikatesa i prodaju ih po celom svetu, što nanosi veliku štetu Libanu. Tužba bi mogla biti zasnovana na slučaju grčkog sira feta, od pre šest godina. Grčka je uspela da dokaže u medjunarodnim institucijama da je feta sir njen i pobedila.
U jednom vodiču kroz Izrael navodi se, izmedju ostalog, da bi devet od deset Izraelca s ponosom reklo da je skromni falafel njihovo nacionalno jelo, kada bi takva anketa bila organizovana. U vodiču se dodaje da se falafel, koji se pravi od leblebija, ne služi u finim restoranima, već na uličnim kioscima i na autobuskim stanicama i da je zapravo neka vrsta sendviča.
Dalje se navodi da se falafel služi u pogači - piti, koja se seče po sredini i u nju se stavljaju tri ili četiri lopte mlevenog falafela, pečenog u vrelom ulju, uz začine i tahini - mleveni susam. Tome se dodaje sveže povrće.
Čitav taj sendvič, iz koga salata ispada na sve strane ako se jede stojeći, a koji je zaista dovoljan obrok, ne košta puno, oko dolar i po. Onaj ko želi da pokaže da je ostao bez novaca često kaže: "Nemam para ni za falafel".
Falafel se smatra veoma hranljivim, a u njemu nema šećera niti životinjske masti - samo proteini, ali vodič zanemeruje činjenicu kako se prži. Dodaje se da u falafelu ipak nema ničeg specifičnog za Izrael, već da je to tipično mediteranskoo jelo, koje su prihvatili prvi emigranti Jevreji, koji su se doseljavali u svoju nekadašnju domovinu jer je jeftin i brzo se sprema.
Vrlo blizak falafelu je i humus koji se, takodje, spravlja od mlevenih leblebija i servira hladan sa sveže ispečenom pitom. U vodiču se dodaje da se humus služi širom Bliskog istoka i nudi u svakom orijentelnom restoranu, obično kao predjelo.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.