Poznato je da pušenje skraćuje život, ali ga i otežava u starijim godinama, ukazuje studija obavljena na Helsinškom univerzitetu.
Istraživanje, kojim je bilo obuhvaćeno više od 1.600 Finaca, koji su praćeni tokom 25 godina, pokazalo je da oni koji su pušili u srednjim godinama u proseku umiru ranije i imaju slabiji kvalitet života u kasnijim godinama.
Probleme sa fizičkim funkcionisanjem u starosti imaju naročito muškarci koji su mnogo pušili u srednjim godinama. Njima je teže da pređu i kratke razdaljine, da se popnu uz strepenice ili se okupaju.
Vođa istraživanja dr Arto Strandberg napominje da je većina pušača svesna da cigareta može da im skrati život, ali malo njih razmišlja o tome da će svakog dana živeti sa posledicama te navike.
Ispitanici su na početku studije bili zdravi ljudi, starosti od 40 do 55 godina. Medju njima, 37 odsto reklo je da nikad nisu pušili, 39 da su ranije pušili, a ostali su i dalje bili pušači. Tokom narednih 26 godina, većina pušača je u nekom trenutku ostavila cigaretu.
Ispostavilo se da su oni koji su pušili u srednjim godinama pokazivali tendenciju ranijeg umiranja, pri čemu su teški pušači (koji su konzumirali 20 i više cigareta dnevno) umirali u proseku čak 10 godina ranije od nepušača.
Oni pušači koji su napustili tu naviku nakon što je studija počela ipak nikad nisu dostigli ispitanike nepušače u pogledu fizičkog funkcionisanja. Kako je takva promena bar delimično smanjila rizik od bolesti koje su posledica pušenja i od prerane smrti, dr Strandberg naglašava da je ostavljanje pušenja uvek korisno.
Što se ranije napusti pušenje, to bolje, a najbolje je nikad i ne postati pušač, zaključak je finskih stručnjaka.
(Tanjug/Rojters)
Istraživanje, kojim je bilo obuhvaćeno više od 1.600 Finaca, koji su praćeni tokom 25 godina, pokazalo je da oni koji su pušili u srednjim godinama u proseku umiru ranije i imaju slabiji kvalitet života u kasnijim godinama.
Probleme sa fizičkim funkcionisanjem u starosti imaju naročito muškarci koji su mnogo pušili u srednjim godinama. Njima je teže da pređu i kratke razdaljine, da se popnu uz strepenice ili se okupaju.
Vođa istraživanja dr Arto Strandberg napominje da je većina pušača svesna da cigareta može da im skrati život, ali malo njih razmišlja o tome da će svakog dana živeti sa posledicama te navike.
Ispitanici su na početku studije bili zdravi ljudi, starosti od 40 do 55 godina. Medju njima, 37 odsto reklo je da nikad nisu pušili, 39 da su ranije pušili, a ostali su i dalje bili pušači. Tokom narednih 26 godina, većina pušača je u nekom trenutku ostavila cigaretu.
Ispostavilo se da su oni koji su pušili u srednjim godinama pokazivali tendenciju ranijeg umiranja, pri čemu su teški pušači (koji su konzumirali 20 i više cigareta dnevno) umirali u proseku čak 10 godina ranije od nepušača.
Oni pušači koji su napustili tu naviku nakon što je studija počela ipak nikad nisu dostigli ispitanike nepušače u pogledu fizičkog funkcionisanja. Kako je takva promena bar delimično smanjila rizik od bolesti koje su posledica pušenja i od prerane smrti, dr Strandberg naglašava da je ostavljanje pušenja uvek korisno.
Što se ranije napusti pušenje, to bolje, a najbolje je nikad i ne postati pušač, zaključak je finskih stručnjaka.
(Tanjug/Rojters)
Pridruži se MONDO zajednici.