To što toliko volite pse možda vam je zapisano u DNK, tvrde naučnici.

Rasprava o tome da li volite pse i mačke često se pokreće među ljubiteljima ovih životinja. Dok jedni objašnjavaju kako su psi odaniji i pametniji, te ih zbog toga više vole, ljubitelji maca ove životinje često brane rečima da one "gotovo da imaju svoju ličnost", ali naučnici tvrde da ništa od toga nije razlog što volimo ove životinje.

Neki smatraju da se ljubav prema ovoj ili onoj vrsti životinja razvija u zavisnosti od toga kojim ljubimcima ste bili okruženi u detinjstvu, naučnici kažu da nije tako. Tačnije, tvrde da se ljubav prema psima ili mačkama razvija prirodno, odnosno da nam je ona "u krvi".

Tim švedskih i britanskih naučnika sproveo je istraživanje, upoređujući genetsku šminku 35.035 parova blizanaca. Dok identični blizanci dele ceo genom, neidentični blizanci dele otprilike pola genoma. Analizirajući genetsku šminku blizanaca, naučnici su uspeli da uporede uticaj okoline i uticaj genetike.

Sudeći prema studiji, ako jedna "polovina" identičnih blizanaca poseduje psa, veće su šanse da oboje budu vlasnici pasa, a naučnici to pripisuju činjenici da dele ceo genom.

Sa druge strane, kada je reč o neidentičnim blizancima, daleko su manje šanse da oboje imaju pse.

Još jedan od faktora koji bi mogao da utiče na to da li blizanci dele ljubav prema psima je to što žive u istom okruženju od detinjstva.

"Otkrili smo da genetski faktori odlučuju da li neko voli pse ili ne, a procenjuje se da ove gene nasleđuje oko 57 odsto žena i 51 odsto muškaraca", kažu naučnici.

Vodeći autor studije Tov Fol kaže da je tim "iznenađen podatkom da genetika ima toliku ulogu na to da li osoba voli pse".