Kažu na pijaci, uzmite jagode, ovo je zadnji voz. Nema ih više, tek dogodine. Pitam se zašto jedino kod nas jagode toliko žure da prođu, da odu odavde u neke bolje zemlje gde će ih jesti svakog  dana, preko cele godine, sa šlagom, šampanjcem, umočene u čokoladu. Gde ih neće kuvati sa šećerom na šporetu satima da ih ima za zimske doručke poznate kao džema i 'leba, već će uživati u nekim super supermarketima, u specijalnim posudama, na specijalnim temperaturama, osvetljene specijalnim svetlom pod kojim izgledaju još lepše.

I jurim po pijaci, cenkam se za gajbu jagoda, ej treba džem praviti.

Duh moje pokojne babe lebdi nada mnom i govori mi: "Ne te, uzmi one levo, ne, ne u stvari one desno, i skuvaj džem, šta ćete na zimu jesti?". I kupim ja tako tu gajbu jagoda i pretvorim je u džem.

U stanu miriše na lepo letnje provetreno, na sveže osušen veš na suncu. Deca prilaze, uzimaju mi teške stvari iz ruku, uzimaju gajbu sa jagodama, jedu ih usput do kuhinje. Raduju se jagodama. Svi im se uvek obradujemo, kao nekoj dragoj osobi koja nam mnogo prija, a dođe samo jednom godišnje da bude malo sa nama.

Kažu mi da imaju pisani zadatak na temu sloboda i da nisu sigurne šta da napišu.

Kako deci da objasnim šta je sloboda, kada su je sloboda njima tako podrazumevana stvar, kao što vide, čuju, hodaju i govore, a da je pri tom sloboda ipak nešto za šta moraš da se boriš i izboriš.

To što ste žene u ovoj zemlji nije laka stvar, a sloboda će vam biti osporavana svakodnevno, osim ako ste na mene, i ne marite šta će narod reći dok budete donosile male i velike životne odluke.

Sloboda je kada možeš da imaš dečka ili devojku ili oba, i kada možeš da obučeš šta god poželiš, da bosa po srči igraš u kafani i na stolu i u blatu, da imaš decu ili da ih nemaš, da budeš to što jesi, a da time nikoga ne ugrožavaš.

Sloboda je i kada možeš da izgovoriš baš sve, javno, glasno... e za to se ovde već malo suzdrži. Ako te bude nešto mnogo mučilo i teralo da kažeš a ne sme se, reci majci. Ja ću biti ona rupa koju je pastir iskopao da kaže kako car Trojan ima kozje uši.

Slobodna si da se baviš bilo kojim poslom, čak i ako ti se učini da takav posao žene ne rade. Budi pilot, vatrogasac, bagerista, samo nemoj da te muči što su zanimanja u muškom rodu. Neka ih, ne menjaj to, zvučalo bi čudno da si pilotica recimo. Sloboda je kada možeš da odeš onog trenutka kada ti se ide, od čoveka, posla, prijatelja... Kada ne moraš da trpiš nikoga i ništa, samo pratiš ono svetlo koje te vodi i uključiš motore na turbo.

Ne okreći se za onima što ti postavljaju nogu jer tebi ide bolje nego njima. Ako se sapleteš na nečiju nogu, samo ustani, otresi prašinu sa kolena, veži pertle i zapamti mu lice, da umeš da prepoznaš sledećeg takvog.

Slobodna si da izgledaš kako god želiš, ne prati stereotipe društva. Slobodna da gradiš novi svet, da se boriš da reke budu čiste nekom drugom, jer ih ovde uskoro neće ni biti. Slobodna da ujutru nosiš štikle, a uveče patike, da ideš bosa kad god imaš prilike. Da njemu, nekom posebnom u tvom životu kažeš šta ti smeta i da da daš dve šanse baš posebim ljudima. Svi grešimo. Slobodno pevaj kad ti se peva, sviraj ako ti se bude sviralo, kuvaj kad ti se bude kuvalo, posveti se porodici onoliko koliko ti srce govori da treba.

Slobodno putuj, idi vidi svet, to niko ne sme da ti brani. Idi negde da vidiš gde ćeš se u slobodi i ljudskim pravima valjati kao po netaknutom snegu kada si bila mala. Tamo idi. Idi slobodno i zauvek, i na karti sveta zaboravi na ovaj špajz u kome se sve pokvarilo. Slobodno idi, jer ovde ni drveća neće biti, ni ptica, ni životinja, ni muzeja, pozorišta, ničega. Sve će bagerom biti sravnjeno i nasred svega će biti šator sa prasetom na ražnju i pevaljkama.

Slobodna si da živiš onako kako valja i dolikuje jednoj ženi. Ja ću te u potrazi za tvojom slobodom držati za ruku dok je ne nađeš.

"Mama, ali mi treba da pišemo o slobodi nakon Drugog svetskog rata!"

A-ha, e pa to izguglajte.
-------------------------------

SVI TEKSTOVI SANDRE TODOROVIĆ