"Njujork Tajms" o Beogradu: Zabavna i predusretljiva metropola na Balkanu

Dok turisti preplavljuju evropske gradove kao što su Barselona, Venecija i Dubrovnik, srpska prestonica se tiho preoblikuje u veoma zabavnu i predusretljivu metropolu na Balkanu, navodi se u opširnom tekstu lista pod nazivom "36 sati u Beogradu" u odeljku putovanja.

Autor ističe Narodni muzej, koji je, kako navodi, smešten u doteranoj neoklasičnoj zgradi i na tri sprata i izlaže veličanstvena dela, uključujući predmete iz rimskog perioda iz cele Srbije, slike majstora kao što su Tintoreto, Mone i Renoar i radove jugoslovenskih slikara i vajara iz 20. veka, među kojima su Marko Murat, Nadežda Petrović i Ivan Meštrović.

Muzej Jugoslavije takođe se našao među beogradskim ustanovama kulture koje treba posetiti.

U tekstu se kaže da je Jugoslavija bila fascinantna mešavina južnoslovenskih naroda, a da ovaj muzej vodi posetioce od Kraljevine Jugoslavije formirane posle Prvog svetskog rata, kroz period socijalističke Jugoslavije iz vremena posle Drugog svetskog rata, i perioda Josipa Broza Tita.

U sklopu muzeja nalazi se i Titov grob, izrađen od mermera ispod staklenog plafona u zgradi koja se zove Kuća cveća, piše autor. Dodaje da posetioci mogu da vide i kolekciju poklona koje je Tito primio od drugih svetskih lidera i javnih ličnosti, među kojima je kamen sa Meseca, koji mu je poklonila posada Apola 11.

Nezabobilazna lokacija za sve posetioce Beograda, pa i za izveštača Njujork tajmsa je Kalemegdanska tvrđava. U tekstu se navodi da je to mesto na kojem je Beograd rođen.

Nekada rimsko utvrđenje Singidunum, a kasnije srednjovekovna turska tvrđava, sredinom 19. veka Kalemegdan je pretvoren u park, u kojem se danas nalaze kafići, muzeji i Beogradski zoološki vrt, piše autor. On ističe da je to prijatno mesto za nedeljnu šetnju sa kojeg se širi pogled na ušće Save u Dunav.

Kao mesto za fotografisanje on preporučuje Pobednika, kako kaže, spomenika podignutog 1928. godine kao spomen na pobedu Srba nad Osmanlijama i Austrougarskim carstvom u Prvom svetskom ratu.

Kada je reč o gastronomiji, kuvari, kako se navodi, kreativno pripremaju srpsku kuhinju, a autor preporučuje i mesta gde se može naći "hrana za utehu" i razni specijaliteti.

On navodi da nostalgični Njujorčani mogu da naruče omlet sa slaninom i sirom ili odličan jagnjeći hamburger, ali da bi posetioce možda više zanimala balkanska jela, kao što su grilovani miročki sir sa senfom i medom, laki i sočni ćevapi od jagnjetine, umesto uobičajene govedine ili teleći jezik sa cveklom.

Kada je u pitanju balkanska kuhinja, on čitaocima preporučuje da probaju suve šljive rolovane u slanini, kobasice iz Slavonije, gulaš iz Vojvodine i sireve iz cele Srbije, kao i šopsku salatu.

Još jedna preporuka autora je i tradicionalni balkanski specijalitet, pljeskavica, a kako kaže, najbolja je servirana sa ajvarom i kajmakom, kako se služi u jednom restoranu.

U tekstu je pažnja posvećena i zabavi, pa se preporučuju klubovi gde ima žive svirke.

I u ovom tekstu kao nesto karakteristično pominje se rakija. Ne možete da bacite šljivu, a da ne pogodite nekoga ko ne proizvodi svoju rakiju, žestoko alkoholno piće od voća sa snagom da otopi stomak, navodi autor.

On dodaje da je probao domaću rakiju koja je ležala u buradima i do 10 godina, kao i da se pored šljivovice mogu naći još 22 vrste rakije, od dunje, jabuke, kajsije...

Autor ima preporuku i za šoping, a među njima je retro modna radnja, sa proizvodima iz 1960-ih, 70-ih, kao i 80-ih, ali kaže da se može naći i nešto savremenije poput pametno dizajniranih majica sa natpisima vezanim za Beograd.