Povratak na posao pojedinima je stresan: Da li su vam nedostajale kolege?

Nemali je broj stručnjaka koji smatraju da to, na neki način, jeste budućnost mnogih poslova (razume se, onih koji mogu da se obavljaju onlajn).

U nedavnom intervjuu za MONDO, ambasador Švedske u Beogradu Jan Lundin, ocenio je da je ova kriza donela i neke pozitivne stvari u vidu inovacija, na primer kako koristiti internet za sastanke što bi doprinelo tome da se prorede poslovna putovanja, a time smanji i zagađenje planete.

"To ne mora da bude loša stvar. To bi bio manji napor za ljudski organizam i bolje za očuvanje prirode. Kao čovek koji je do nedavno putovao jednom ili dva puta nedeljno moram reći da to nije tako loša stvar. Otvoriće se možda nova diskusija o tome kako ćemo moći da podržimo one slojeve društva koje će biti više pogođene krizom i političari će morati da se ponovo bore sa velikom nezaposlenošću. Ni to ne mora da bude razvoj u lošem pravcu", rekao je Lundin.

Rad od kuće pokazao je da ljudi mogu da budu efikasni i u takvim uslovima. Ipak, mnogo je lakše bilo da se organizuju onima koji nemaju decu ili čija su deca starija, već odrasla. Bilo je, čini se, podjednako teško onima koji imaju malu decu i onima čija su deca školskog uzrasta, pa je nekako trebalo uklopiti i svoj posao i praćenje onlajn nastave, kontrolisanja dece da li nastavu zaista prate, da li su uradila domaće zadatke...

Prema pojedinim istraživanjima, ima ljudi koji kažu da su im nedostajale kolege, kao i to što se u kancelarijama i radnom okruženju ipak neke stvari brže i jednostavnije komuniciraju i obavljaju.

Lauri Korajlija sa Katedre za zdravstvenu i kliničku psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu primetila je u razgovoru za Hrvatsku televiziju da je nekima, ipak, traumatično da se vrate na radno mesto posle 2 meseca rada od kuće.

Biće onih, rekla je, kojima će povratak na posao biti vrlo težak, jer su potpuno zbunjeni pošto je tokom karantina bilo jasno što se sme, a što ne. Sada je to nejasno jer je rečeno da opasnost još nije u potpunosti prošla.

Na pitanje može li se svakodnevnim pozitivnim stavom o životu krenuti u rešavanje mentalnih problema uzrokovanih kovidom-19, smatra da je pozitivno razmišljanje vrlo važno.

"Cela pozitivna psihologija donosi mnogo toga dobrog, ali treba biti oprezan jer slede i egzistencijalni problemi i teško je samo pozitivno razmišljati", kaže ona i savetuje da se razmišlja na ovaj način - da se ide dan po dan, da se pozitivno razmišlja o budućnosti i da se nosimo sa situacijom kao privremenom.

Naglasila je kako nije stvar pomirenja sa situacijom, već prihvatanja realnosti.

"Ako razmišljamo šta smo izgubili i što sve nemamo, onda je to opasno i teško, ali ako prihvatimo da je ovo trenutna situacija, ne pomirimo se da je tako do kraja života. Prihvatimo da smo trenutno u teškoj situaciji, ali i da razmišljamo da će stvari biti bolje. Nije stvar pomirenja i pasivizacije, nego je stvar prihvatanja nečega kako bi s tim što imamo mogli da krenemo dalje", rekla je.