Veći deo života Kejt Harding (34) provela je na dijetama, gubeći ali i vraćajući kilograme. Kada joj je "prekipelo", priključila se grupi boraca protiv dijeta koji pravo na prekomernu težinu definišu kao građansko pravo.
Pokrećući blog protiv dijeta "Vitka jednoličnost" (Shapely Prose), Kejt i njeni "saborci" zagovaraju prihvatanje ugojenih i uče jedni druge o poboljšanju zdravlja ljudi sa viškom kilograma. Ona i ostali blogeri, koji se potpisuju sa, npr, "Debelo pilence" ili "Velika sloboda", ističu da je "rat protiv debljine" koji društvo vodi, naterao punije da mrze svoja tela i pate od manjka samopoštovanja.
"Debljina me nije učinila lenjom ili glupom ili nemoralnom", kaže Kejti koja je napisala je i knjigu "Lekcije iz sfere debelih" (Lessons from the Fat-o-Sphere).
Na Kejtinom blogu kritikuje se opsesija dijetama i tablicama težine u medijima i poručuje da je važno zdravlje, "bez obzira na veličinu". Kejt, visoka 1,6 metara i teška 88 kilograma, tvrdi da joj je telo lepše od kako je pokrenula blog ali priznaje da za pojavljivanje u kupaćem kostimu još "nema petlju".
"Advokati" onih koji nerado staju na vagu insistiraju na zdravlju debeljuca, potstiču toleranciju prema njima na radnom mestu i takođe pomažu maloprodaji da sagleda potencijal XXL potrošača.
"Sada je poenta 'oslabi i sve će biti dobro'. Ali, ljudi ne gube kilograme i zato mi idemo na to da budu što zdraviji, bez obzira koliko su teški", kaže Lin Mekafi, direktorka neprofitnog Saveta za borbu protiv diskriminacije na osnovu težine.
U Savetu ističu da nekih pomaka ima - od dužih pojaseva u automobilima do odluke kanadskog Vrhovnog suda da aviokompanijama nije dozvoljeno da od ljudi sa viškom kilograma ili posebnim potrebama traže da kupe kartu za još jedno sedište.
Pokrećući blog protiv dijeta "Vitka jednoličnost" (Shapely Prose), Kejt i njeni "saborci" zagovaraju prihvatanje ugojenih i uče jedni druge o poboljšanju zdravlja ljudi sa viškom kilograma. Ona i ostali blogeri, koji se potpisuju sa, npr, "Debelo pilence" ili "Velika sloboda", ističu da je "rat protiv debljine" koji društvo vodi, naterao punije da mrze svoja tela i pate od manjka samopoštovanja.
"Debljina me nije učinila lenjom ili glupom ili nemoralnom", kaže Kejti koja je napisala je i knjigu "Lekcije iz sfere debelih" (Lessons from the Fat-o-Sphere).
Na Kejtinom blogu kritikuje se opsesija dijetama i tablicama težine u medijima i poručuje da je važno zdravlje, "bez obzira na veličinu". Kejt, visoka 1,6 metara i teška 88 kilograma, tvrdi da joj je telo lepše od kako je pokrenula blog ali priznaje da za pojavljivanje u kupaćem kostimu još "nema petlju".
"Advokati" onih koji nerado staju na vagu insistiraju na zdravlju debeljuca, potstiču toleranciju prema njima na radnom mestu i takođe pomažu maloprodaji da sagleda potencijal XXL potrošača.
"Sada je poenta 'oslabi i sve će biti dobro'. Ali, ljudi ne gube kilograme i zato mi idemo na to da budu što zdraviji, bez obzira koliko su teški", kaže Lin Mekafi, direktorka neprofitnog Saveta za borbu protiv diskriminacije na osnovu težine.
U Savetu ističu da nekih pomaka ima - od dužih pojaseva u automobilima do odluke kanadskog Vrhovnog suda da aviokompanijama nije dozvoljeno da od ljudi sa viškom kilograma ili posebnim potrebama traže da kupe kartu za još jedno sedište.
I mada su gojaznima posvećene brojne TV emisije i blogovi, i dalje dominira stav da ih treba navesti da smanje težinu. Oko dve trećine Amerikanaca smatra se gojaznim i gradovi širom SAD poveli su pravi rat protiv toga pozivajući se na rast troškova za zdravstvo zbog srčanih bolesti, dijabetesa tipa dva i raznih kancera.
Istraživanja pokazuju da troškovi lečenja bolesti koje se povezuju sa gojaznošću dostižu 100 milijardi dolara godišnje. Istovremeno Rebeka Pul, iz istraživačkog centra za ishranu i gojaznost Univerziteta Jejl, upozorava i na predrasude i diskriminaciju zbog težine.
"Elegantno popunjeni" naime teže dolaze do posla a kada ga nađu dobijaju manju platu i ređe ih unapređenju nego vitke radnike. Takođe, njih oko 70 odsto sreće se sa predrasudama kod lekara i u osiguravajućim kompanijama.
"Mi treba da se borimo sa gojaznošću, a ne sa gojaznim ljudima", kaže Rebeka Pul, dodajući da se ljudi koji su diskriminisani zbog težine u većem procentu od drugih okreću nezdravoj ishrani i izbegavanju fizičke aktivnosti.
U međuvremenu o potrebama dama koje bi da budu lepo obučene, ali i da nešto prikriju, brine Deb Malkin u butiku Ridres, u Njujorku.
Ridres prodaje odeću, uključujući "firmiranu", od broja 44 pa naviše, a kupcima su na raspolaganju kabine prostranije od uobičajenih i prodavačice čija je misija, kako kaže jedna od njih, da učine svet boljim za ljude bez obzira na njihove razlike.
(Beta)
Istraživanja pokazuju da troškovi lečenja bolesti koje se povezuju sa gojaznošću dostižu 100 milijardi dolara godišnje. Istovremeno Rebeka Pul, iz istraživačkog centra za ishranu i gojaznost Univerziteta Jejl, upozorava i na predrasude i diskriminaciju zbog težine.
"Elegantno popunjeni" naime teže dolaze do posla a kada ga nađu dobijaju manju platu i ređe ih unapređenju nego vitke radnike. Takođe, njih oko 70 odsto sreće se sa predrasudama kod lekara i u osiguravajućim kompanijama.
"Mi treba da se borimo sa gojaznošću, a ne sa gojaznim ljudima", kaže Rebeka Pul, dodajući da se ljudi koji su diskriminisani zbog težine u većem procentu od drugih okreću nezdravoj ishrani i izbegavanju fizičke aktivnosti.
U međuvremenu o potrebama dama koje bi da budu lepo obučene, ali i da nešto prikriju, brine Deb Malkin u butiku Ridres, u Njujorku.
Ridres prodaje odeću, uključujući "firmiranu", od broja 44 pa naviše, a kupcima su na raspolaganju kabine prostranije od uobičajenih i prodavačice čija je misija, kako kaže jedna od njih, da učine svet boljim za ljude bez obzira na njihove razlike.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.