Predstavnici turističkih agencija iz Srbije već tri meseca ne uspevaju da odu u Grčku i razgovaraju sa partnerima o nerealizovanim odmorima. Na trenutak je izgledalo da su zamenski vaučeri rešili najveći deo problema. Međutim, mnogi turisti žele svoje pare nazad, pa će neka otkazana putovanja završiti na sudu.

Aleksandar Seničić direktor Jute kaže za RTS da je problem rešen zamenskim vaučerima i u Evropi. Sa druge strane Dejan Gavrilović iz Organizacije za zaštitu potrošača Eefektiva navodi da vaučeri nisu bili dobro rešenje.

Grčki hotelijeri koji su uzeli avanse, po propisu svoje države, moraju da ih vrate do 1. januara 2022, u slučaju da putnici ne iskoriste aranžmane. Kako je grčka granica zatvorena, znači ne mogu da iskoriste. I tu je problem. Putnici hoće svoj novac, grčki hotelijeri ga ne vraćaju.

Aleksandar Seničić je gostujući na RTS rekao da tu rešenja nema.

"Najveći deo zemalja Evrope je rešio taj problem na ovaj način, zamenskim vaučerima i sa datuom 1. januar 2022. godine. Moraćemo da sačekamo, ako ne budemo mogli ni sledeće godine da iskoristimo taj prvi januar i da tada putnicima vratimo novac kada ih dobijemo od grčkih partnera", kazao je Seničić.

To, dodaje, nije uobičajena situacija, ali živimo u vreme jedne velike pošasti.

"Veliki broj ljudi ostaje bez posla, ne samo u Srbiji, kad je reč o turizmu. Sa druge strane nema adekvatne strukovne pomoći države i u ovom trenutku ne vidimo drugo rešenje. Turističke agencije i radnici u turistikim agencijama se nalaze na nekakvim crnim listama kod banaka, teško je dobiti kredite, čak ni zaposleni u agencijama ne mogu da dobiju potrošačke kredite. Mora da se nađe neki kompromis i sreća je da preko 90 posto ljudi to razume", dodaje Seničić.

Anketa

Da li je i vama propao turistički aranžman?

I agencije i putnici imaju zakonska prava

Smatra da je ovo realan kompormis.

"Ceo uređen svet je to tako rešio. Sve velike aviokompanije rade sa zamenskim vaučerima, jer su to milijarde i nemoguće je da kada se preseku tokovi novca da to nadoknadite. Postoje tu i neke odrednice i u Zakonu o zaštiti potrošača i u Zakonu o turizmu gde i agencije imaju neka svoja prava, dakle nemaju samo putnici svoja prava", navodi direktor Jute.

Navodi da kada je reč o novcu, činjenica je da u situaciji vanrednog stanja postoji mogućnost da se naplate svi vanredni troškovi koji su dokazivi.

"Ne bi bilo dobro kada bi agencije to tražile, jer bi najveći deo putnika bio oštećen delom novca koji bi morao ostati. Tu bi profitirali najvećim delom naši partneri u inostranstvu", smatra Seničić.

Dejan Gavrilović iz Organizacije za zaštitu potrošača Efektiva navodi da ako je došlo do otkazivanja aranžmana na koji nije uticala nijedna strana, prema članu 106. Zakona o zaštiti potrošača putnik ima pravo na kompletan povraćaj novca.

"Ako putnik u nekom trenutku otkaže putovanje, onda agencija ima pravo na neke administrativne ili stvarne troškove ako je to došlo nakon isteka primerenog roka za otkaz putovanja. Apsolutno smo sigurni da odredbe štite prava potrošača, da uredba koja je podzakonski akt ne može da derogira odredbe Zakona koje su imperativnog karaktera", kazao je Gavrilović.

Gavrilović: Vaučeri ne mogu biti nametnuti

Očekuje da se uskoro donesu dve presude po kojima će agencije morati da vrate novac.

"Nama stvarno nije jasno šta se očekuje. Em je uredba bila na štetu potrošača, jer potrošači kreditiraju agencije. Iz Evrope dolaze informacije da vaučeri ne mogu biti nametnuti. Apsolutno smo za to da putnik koji želi vaučer može da ga uzme, a oni koji žele novac, da dobiju novac nazad. Putnici nisu putovanja plaćali vaučerima, nego novcem", naveo je Gavrilović.

Prema Gavrilovićevim rečima, pre donošenja uredbe Efektiva je tražila da se prvo preispitaju tokovi novca u turističkim agencijama.

"Ja ne kažem da je ovo sto posto u svakoj agenciji. Mi imamo ljude koji su kontaktirali hotele uglavnom u Grčkoj gde dobiju odgovor da novac za njih nije uplaćen, nemaju rezervaciju, ništa. Postoje nadležni organi koji mogu to da ispitaju i da se donese rešenje", istakao je Gavrilović.

Seničić sa druge strane navodi da je najveći broj novca uplaćen stranim partnerima.

"Nemamo mi baš uvek uvid da li je naš partner prebacio novac hotelima ili kućama. Kada dođe do suđenja agencija može da dokaže da je taj novac prebačen. Svi bismo bili najsrećniji da imamo novac i da se vrati putnicima. Ovog trenutka to nije bilo moguće. Da nije došlo do ove uredbe stojim na stanovištu da od 400 ne bi postojalo 390 agencija. Ova uredba nam omogućuje da najveći broj putovanja bude realizovan, a da sa druge strane jedan manji broj putnika bude nezadovoljan", istakao je Seničić.

Seničić: Neizvesni sudski sporovi

Ističe da teorija da se kreditiraju agencije je pogrešna.

"Putnike niko nije terao da uplaćuju aranžmane, ali sami donosimo odluku da li želimo da putujemo. Na tržištu je otvorena mogućnost da uplatite aranžmane na bilo kom mestu. Ideja je da agencije kroz kredite uplate novac putnicima je nemoguća. Ono što je loše u celoj priči je da motivišemo ljude da ulaze u sporove", kaže Seničić.

Ti sporovi su, ukazuje, vrlo neizvesni.

"Siguran sam da će sporovi biti mnogo više u korist turistikih agencija. Moram da zamerim način na koji to radi i Efektiva i pojedinci koji zloupotrebljavaju ovu situaciju na jedan ružan način", napomenuo je Seničić.

Gavrilović ukazuje da je najveći problem povraćaj novca.

"Kada proširimo malo dalje priču potvrđuje se da su i vaučeri problem. Imamo ljude koji dva vaučera nisu mogli da iskoriste. Imamo agencije koje nude isti aranžman uz doplatu. Ti vaučeri apsolutno nisu bili dobro rešenje. Ako se neko ponaša kao hijena to su agencije, ne sve. Pre neki dan smo objavili komunikaciju sa jednom agencijom gde je čovek rekao da neće da vrati novac jer se obratili Efektivi", kazao je Gavrilović.

(MONDO/Blic)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.