Kristina Zenato (50), poreklom iz Italije, odrasla je u Africi, a zatim su je životni putevi odveli na Bahame, gde i sada živi. Jednom rečju, sebe naziva građankom celog sveta. Ljubav prema prirodi i životinjama usadili su joj roditelji, ali i njen pogled na svet ju je u velikoj meri oblikovao. U Africi je otkrila mračnu stranu borbe za život i veliku ljubav prema životinjama. Kako su tamo neretko ubijali divlje životinje da bi preživeli, Kristina je želela da promeni ovaj nehumani odnos.
Gledajući različite dokumentarce o životinjama i slučajući razne priče, ajkule su joj ipak najviše prirasle k srcu. Kada su je jednom prilikom upitali da li ih se nakada uplašila, rekla je kako gaji posebnu ljubav prema njima i da je vremenom naučila kako one "dišu".
"Želela sam više da saznam o njima, malo po malo, upoznala sam vrsne ronioce, edukovala se i ronila sa ajklama kako bi bolje upoznala njihovo ponašanje", rekla je Kristina, koju inače nazivaju "majkom ajkula".
Ona na društvenim mrežama redovno objavljuje različite pustolovine sa ovim životinjama, a običnim ljudima deli savete i bolje objašnjava kakva je zapravo ova vrsta. Svet ispod površine vode ona gleda posebnim očima, svakog jutra ustaje sa željom da što pre zaroni, a sa sobom uvek nosi hranu za ajkule kako bi ih dozvala i družila se sa njima. Što se tiče neprijatnih iznenađenja i da li se susrela sa njima, ona je rekla kako nikada nije nešto loše doživela.
"Ajkule su veoma osetljive u predelu glave. Neki ljudi to nazivaju toničnom nepokretnošću, odnosno tanatozom, ali zapravo nije". Tanatoza inače predstavlja "prividnu smrt", kada se životinja umiri i pravi se da je mrtva kako bi izbegla opasnost.
"Ono što radim jeste da ih jednostavno dodirnem tako da verujem da ne osećaju strah ili bol. Znam to jer skidam udice sa njih, kad zaboli ajkula se probudi i otpliva, a posle nekog vremena se vrati", objasnila je Kristina.
U poslednje vreme, ali i ranije bilo je slučajeva napada ajkula na ljude, a kada su je pitali kakav je njen stav što se toga tiče, da li se plaši da i nju kao ronioca ne napadnu, ona je rekla da je za to postoji mala verovatnoća.
"Ronioci nose posebna odela, kao i bocu sa vodom iz koje proizvode mehuriće, što je jasan znak da nisu hrana."
A na pitanje da li ljudska ili životinjska krv (uglavnom ribe) u blizini čoveka može da isprovocira ajkule da ga napadnu, ona je objasnila sa stručne tačke gledišta:
Kako je istakla, ajkule ne privlači ljudska krv sama po sebi. "U nekim prilikama, ako se u okruženju nalaze povređeni ili nastradali ljudi, kao i ostaci, one bi mogle da dođu i tu oblast 'očiste'."
Takođe, ukoliko čovek pliva u blizinu jata riba, a koje ajkule rado jedu, postoji rizik od napada, jer ste im našli na putu, a ne zato što žele vas da pojedu, objasnila je Kristina. I treći rizik koji može potencijalno da dovede do napada ajkule na čoveka, jeste podvodni ribolov. Ako u rukama držite ribu, koja krvari, privući ćete ove predatore.
Kristinin najveći cilj u životu jeste da drugim ljudima pokuša da objasni kakve su ove životinje zapravo i da su važan deo ekosistema na zemlji. Ona želi da utiče na to da se smanji lov i ubijanje ajkula, a kako je i sama rekla, na tome će posvećeno nastaviti da radi.
Pogledajte kako Kristina roni sa ajkulama:
(MONDO)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Kakav debakl Hrvatske u košarci, i to od Bosne! Odlazak na Eurobasket će biti nemoguća misija
Mislite da će biti lako? Neće! Savo Milošević zna da će se Partizan mučiti do kraja godine