Da je srpski jezik bogat rečima koje su specifične samo za naše podneblje i teško da mogu da se prevedu na bilo koji drugi jezik, dokaz su brojni primeri. A jedan od njih je i reč promaja.

Međutim, pored specifičnih reči, mi možemo da se pohvalimo i kratkim frazama, reklo bi se više zvukovima, a koji je svaki od njih namenjen tačno određenoj situaciji.

Ukoliko se nepravilno primene, mogu i te kako da naprave pravu pometnju među ljudima, pa čak i da dovedu do nesuglasica i svađe. S toga, da li ste ikada čuli za rečnik specijanih zvukova u srpskom jeziku, a čiji je autor Katarina Đurić Pešić, profesorka književnosti i srpskog jezika? Evo kako glasi:

Uzvik "A" označava da vas neko ili vi niste nekog dobro čuli. "E" metaforično označava "ma nemoj da pričaš", dok samoglasnik "I" postavlja pitanje "šta je tu čudno?"

  • O = iznenadi me sad
  • M = ne slažem se sa iznetim
  • PF = mnogo preteruješ
  • Š = tišina tamo
  • C = nema više
  • U = izvanredno
  • HM = razmisli malo bolje
  • HA = ma ništa to nije
  • UF = strašno
  • UH = nezgodno
  • EH = bilo nekad, sad se pripoveda
  • ABE = nemoj da se ponavljam
  • AH = propuštena prilika
  • PA = i šta onda?
  • IH = da sam znao
  • P = ma to su gluposti
  • ŠA = isto kao i "A"
  • DŽ = besplatno
  • ČČČ = čekaj
  • ZZ = zezam, izmotavam se
  • JU = prepade me
  • JEE = tako je
  • LE = kako dobro
  • MU = kaži nešto, što ćutiš?
  • MA = pusti to, to nije ništa
  • OP = preokret
  • PU = propuštena prilika
  • TO = iskorišćena prilika
  • FU = provukli smo se

 (MONDO)