Reč 'čaj' potiče od imena biljke čaj, Camellia sinensis, od čijih se listova dobija tradicionalni kineski napitak, a koju u njenoj postojbini Kini zovu 'ČA'. Kod nas je preuzeta ruska varijanta чaй, koja je najverovatnije, zajedno sa ruskim čajem, stigla sa emigrantima iz Rusije.
Zato bi bilo pravilno da ovaj napitak zovemo jednostavno čaj, a da se za napitke od domaćih lekovitih biljaka koristi naša reč odvar, koja ukazuje na način pripreme.
Crni, zeleni, indijski, ruski, samo su neki od oko 1.500 različitih čajeva iz četiri osnovne grupe, odnosno tipa čaja: beli, zeleni, crni i ulong. Ta raznovrsnost, bogatstvo i raskoš ukusa, mirisa i boja su fascinantni kada se zna da potiču od jedne osnovne sirovine, odnosno od listova jedne biljne vrste.
Tip čaja zavisi od podneblja u kome se biljka gaji, kao i procesa plantažne proizvodnje u planinskim ili brdovitim oblastima, u uslovima hladnije i vlažnije klime.
Način berbe je od izuzetnog značaja jer određuje ne samo kvalitet čaja, već i tip budućeg proizvoda (zeleni, beli, crni, ulong).
Za dobijanje kvalitetnih čajeva skoro uvek se koristi samo prvih nekoliko listića sa vrha grana, a samo ponekad i lisni pupoljci. Cvetovi se ne koriste, mada se u neke čajeve dodaju naknadno, zbog vizuelnog efekta.
Kome od četiri osnovna tipa će čaj pripadati zavisi i od načina dalje prerade, odnosno prisustva ili odsustva fermentacije (vrenja). U proizvodnji belog i zelenog čaja fermentacija nije prisutna, za dobijanje crnog čaja listovi se podvrgavaju potpunoj fermentaciji, dok je kod ulonga fermentacija samo delimična.
Danas su najveći svetski uzgajivači i izvoznici čajeva Kina, Indija, Šri Lanka i Tajvan.
Mnoga naučna istraživanja potvrđuju da je čaj veoma lekovit: ima antioksidantno, baktericidno i
dezinfekciono dejstvo, a i preventivno u odnosu na mnoge bolesti.
Dokazano je da utiče i na smanjenje stresa i depresije. Čaj ubrzava metaboličke procese i oksidaciju masti u organizmu i dovodi do smanjenja telesne težine.
Ipak, treba da budete umereni u njegovom ispijanju.
Takođe, ne valja stavljati mnogo zaslađivača ili začina, jer se u tom slučaju smanjuju lekovita svojstva.
Zašto se pije baš u 17h?
Pretpostavlja se da je čuveni britanski običaj služenja čaja, poznat kao "čaj u pet", početkom 18. veka osmislila Ana, sedma grofica od Bedforda.
U duga i kišna engleska popodneva ona je uz partiju bridža svojim gostima nudila čaj uz sendviče i kolačiće. Ovaj običaj imao je i veliki društveni značaj jer su monotona popodneva pretvorena u zanimljiv i prijatan dođaj, koji je kasnije prihvatila i radnička klasa, okupljajući se u okviru porodice.
Beogradske čajanke između dva rata rata nisu zaostajale za sličnim okupljanjima širom Evrope.
Obično se služio ruski crni čaj u porcelanskim servisima sa srebrnim priborom, a vodilo se računa i o odgovarajućoj odeći, lepim manirima i prigodnim temama za razgovor.
U početku čajanke su se organizovale tokom ranog popodneva samo za žensko društvo, dok se kasnije ustalio i običaj da ova okupljanja traju do večernjih časova, pa su u njima učestvovali i muževi kada se vrate sa posla.
(MONDO)
Zato bi bilo pravilno da ovaj napitak zovemo jednostavno čaj, a da se za napitke od domaćih lekovitih biljaka koristi naša reč odvar, koja ukazuje na način pripreme.
Crni, zeleni, indijski, ruski, samo su neki od oko 1.500 različitih čajeva iz četiri osnovne grupe, odnosno tipa čaja: beli, zeleni, crni i ulong. Ta raznovrsnost, bogatstvo i raskoš ukusa, mirisa i boja su fascinantni kada se zna da potiču od jedne osnovne sirovine, odnosno od listova jedne biljne vrste.
Tip čaja zavisi od podneblja u kome se biljka gaji, kao i procesa plantažne proizvodnje u planinskim ili brdovitim oblastima, u uslovima hladnije i vlažnije klime.
Način berbe je od izuzetnog značaja jer određuje ne samo kvalitet čaja, već i tip budućeg proizvoda (zeleni, beli, crni, ulong).
Za dobijanje kvalitetnih čajeva skoro uvek se koristi samo prvih nekoliko listića sa vrha grana, a samo ponekad i lisni pupoljci. Cvetovi se ne koriste, mada se u neke čajeve dodaju naknadno, zbog vizuelnog efekta.
Kome od četiri osnovna tipa će čaj pripadati zavisi i od načina dalje prerade, odnosno prisustva ili odsustva fermentacije (vrenja). U proizvodnji belog i zelenog čaja fermentacija nije prisutna, za dobijanje crnog čaja listovi se podvrgavaju potpunoj fermentaciji, dok je kod ulonga fermentacija samo delimična.
Danas su najveći svetski uzgajivači i izvoznici čajeva Kina, Indija, Šri Lanka i Tajvan.
Mnoga naučna istraživanja potvrđuju da je čaj veoma lekovit: ima antioksidantno, baktericidno i
dezinfekciono dejstvo, a i preventivno u odnosu na mnoge bolesti.
Dokazano je da utiče i na smanjenje stresa i depresije. Čaj ubrzava metaboličke procese i oksidaciju masti u organizmu i dovodi do smanjenja telesne težine.
Ipak, treba da budete umereni u njegovom ispijanju.
Takođe, ne valja stavljati mnogo zaslađivača ili začina, jer se u tom slučaju smanjuju lekovita svojstva.
Zašto se pije baš u 17h?
Pretpostavlja se da je čuveni britanski običaj služenja čaja, poznat kao "čaj u pet", početkom 18. veka osmislila Ana, sedma grofica od Bedforda.
U duga i kišna engleska popodneva ona je uz partiju bridža svojim gostima nudila čaj uz sendviče i kolačiće. Ovaj običaj imao je i veliki društveni značaj jer su monotona popodneva pretvorena u zanimljiv i prijatan dođaj, koji je kasnije prihvatila i radnička klasa, okupljajući se u okviru porodice.
Beogradske čajanke između dva rata rata nisu zaostajale za sličnim okupljanjima širom Evrope.
Obično se služio ruski crni čaj u porcelanskim servisima sa srebrnim priborom, a vodilo se računa i o odgovarajućoj odeći, lepim manirima i prigodnim temama za razgovor.
U početku čajanke su se organizovale tokom ranog popodneva samo za žensko društvo, dok se kasnije ustalio i običaj da ova okupljanja traju do večernjih časova, pa su u njima učestvovali i muževi kada se vrate sa posla.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.