Iz­u­zmi­mo put­ne tro­ško­ve. U osta­lom mo­že da se pu­tu­je i za vr­lo ma­lo nov­ca, ne mo­ra da se ku­pi avi­on­ska kar­ta. Pre­ko mo­ra mo­že i bro­dom, i to ne A kla­som put­nič­kog, stig­ne se i spa­va­ju­ći u pot­pa­lu­blju, a mo­že da se plo­vi i tr­go­vač­kim bro­dom. Sva­ki tr­go­vač­ki brod pri­mi ne­ko­li­ko put­ni­ka da bi po­sa­da za­ra­di­la. Ho­će­mo da ka­že­mo, pu­to­va­nje i ne mo­ra da bu­de to­li­ko sku­po, kao što se na pr­vi po­gled či­ni. Po­go­to­vo ako se ne žu­ri. Evo ko­je ze­mlje pre­po­ru­ču­je sajt open­tra­vel.com.

Be­li­ze
Ze­mlja slo­bo­de je na­ziv him­ne ove ma­le ze­mlje u Cen­tral­noj Ame­ri­ci, i oni ko­ji su ta­mo bi­li ka­žu da him­na ne la­že. Be­li­ze se na­la­zi iz­me­đu Gva­te­ma­le i Mek­si­ka, glav­ni grad je Bel­mo­lan, ima sve­ga 12 000 sta­nov­ni­ka, naj­ve­ći je Be­li­ze si­ti sa 50 000. Ma­la, slat­ka ze­mlja - ve­li­ki iz­vo­znik še­će­ra. Ima ri­ba i ba­na­na u obi­lju. Pre­ma evrop­skim ce­na­ma sve je mno­go jef­ti­ni­je. Dvo­kre­vet­ni apart­man - 70 evra me­seč­no. Ide­al­no me­sto za pen­zi­o­ne­re, oslo­bo­đe­ni su pla­ća­nja po­re­za. Po­vrh sve­ga slu­žbe­ni je­zik je en­gle­ski. Sa­mo, iz­be­ga­va­ti ki­šni pe­ri­od od ma­ja do ok­to­bra

Ko­sta­ri­ka
Sta­bil­na po­li­tič­ka si­tu­a­ci­ja, ko­ja ni­je pra­vi­lo u La­ti­no dr­ža­va­ma, je­dan je od ma­ma­ca Ko­sta­ri­ke. Ru­čak u re­sto­ra­nu od tri i po evra je dru­gi ma­mac. Po­vr­će i vo­će na ulič­nim štan­do­vi­ma su za tre­ći­nu jef­ti­ni­ji ne­go u pro­dav­ni­ca­ma. Ce­ne ho­tel­skog sme­šta­ja su evrop­ske, pa čak i ma­lo sku­plje od evrop­skih, ali apart­man mo­že da se na­đe za 180 evra me­seč­no. Ali ne u top-cen­tri­ma, već na ma­nje atrak­tiv­nim lo­ka­ci­ja­ma.

Fi­li­pi­ni
I ov­de va­ži pra­vi­lo da tre­ba iz­be­ga­va­ti po­zna­ta me­sta. U Ma­ni­li me­seč­ni sme­štaj ko­šta 255 evra, dok isti ta­kav aprt­man u za­ba­če­nom Ce­bu sta­je 106. Pri to­me, Ce­bu ne­ma šta da se za­me­ri sa sta­no­vi­šta jef­ti­nog sti­la ži­vo­ta - pe­šča­ne pla­že i štan­do­vi na uli­ci sa svim i sva­čim po pri­stoj­nim ce­na­ma. Ko ume­re­no pi­je i pu­ši i još se ne pre­žde­ra­va, do­volj­no mu je 150 evra me­seč­no za bla­go­u­tro­bi­je.

Kam­bo­dža
Si­ro­ma­šna ze­mlja ko­ja be­ži od ame­rič­kih sim­bo­la pro­spe­ri­te­ta, kao što je , re­ci­mo, Mek­do­nalds. Ne­ma mno­go pri­li­ke za za­ba­vu, pre­lju­ba se ka­žnja­va sa 12 me­se­ci za­tvo­ra, piše "Politika". Za­bra­nje­ni su i iz­bo­ri za mis. Ali se za­to u Kam­bo­dži zdra­vo je­de. Pi­ri­nač, ri­ba, po­vr­će i pe­če­ne zmi­je. Ru­čak u re­sto­ra­nu 1 i po evro. So­ba 140. Zva­nič­na re­li­gi­ja je te­ra­vad­ski bu­di­zam, je­zik je kmer­ski. Stran­ci da­ju ča­so­ve en­gle­skog u za­me­nu za sme­štaj.

Na Taj­lan­du
Pi­vo ko­šta ma­nje od evra. U za­ba­če­nom me­stu Čang mai, sme­štaj je 20 evra me­seč­no. Ko ima do­bar sto­mak, naj­bo­lje je da se hra­ni na uli­ci. To­pao ta­njir za­či­nje­ne pi­le­ti­ne s pi­rin­čem - 1 evro. Jef­ti­no, kao ve­li­ka ke­sa ko­ki­ca u Knez Mi­hailo­voj.

(MONDO)