Prosečan srpski novopečeni vozač iz auto-škole izlazi s velikim samopouzdanjem, željan da samostalno zaplovi drumovima i pokaže se u svom metalnom ljubimcu, ali nesvestan da mnogo toga ne zna i da predstavlja veliku potencijalnu opasnost za sve učesnike u saobraćaju. I za sebe, naravno.

Iako je pre više od godinu dana na snagu stupio Zakon o saobraćaju, novi pravilnici o radu auto-škola još nisu doneti, pišu "Novosti".

"Nije regulisano ni ko može da bude nosilac licence instruktora", kaže Stojadin Jovanović, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja, koji je za "Novosti" potvrdio da su pravilnici završeni i da će uskoro biti usvojeni.

Kada stupe na snagu, realno je i da poskupi obuka, pa ne čudi što su sve auto-škole već duže vreme krcate.

"Naš vozač kada završi obuku mnogo toga ne zna", kaže za "Novosti" Dragan Simić, višestruki šampion Srbije u automobilizmu. "Počevši od toga kako da podesi volan i sedište, pa do toga da ne zna da zakoči!"

Veoma je važno, na primer, pravilno podesiti položaj sedišta i upravljača zbog preglednosti i brzine reakcije, ali i zbog vazdušnih jastuka. Jer, ukoliko ste, na primer, suviše blizu erbega, u slučaju njegovog aktiviranja postoji velika mogućnost da zadobijete ozbiljne povrede. A ukoliko ste suviše udaljeni, smanjuje se bezbednosni efekat jastuka.

U našim auto-školama polaznike još uvek uče da ruke na volanu drže u položaju "deset i deset" (kazaljke na časovniku), umesto "devet i 15". Zbog toga su česte povrede izazvane udarom vazdušnog jastuka, ali je i skretanje manje bezbedno. I dalje naše vozače uče da kada skreću "dodaju volan" iz ruke u ruku, umesto da voze kao reli vozači - ukrštanjem ruku ako treba, ali ne puštajući obruč volana.

"Najveći je problem kod kočenja", kaže Simić. "Nigde vas niko ne uči kako da zakočite u kritičnim, iznenadnim situacijama. Vozači ne reaguju kako treba, ne pritisnu dovoljno brzo i snažno pedalu kočnice, i nesreća je neminovna. Teško je to i organizovati na obuci, na drumu u uslovima realnog saobraćaja, i zato bi škole morale da koriste poligone."

Naši vozači su "najtanji", tvrdi Simić, u vožnji noću. Jednostavno, ako i odvoze svih do sada propisanih 40 časova, retko kada, ili nedovoljno, voze u noćnim uslovima.

"O tome kako znamo da vozimo kada padne kiša, ili na snegu, da i ne govorimo", komentariše Simić. "Naše vozače, takođe, niko ne uči kako da voze sa automatskim menjačem, snažne motore s turbopunjačem..."

Problem je i što, do usvajanja novih pravilnika, naši vozači nemaju obuku iz prve pomoći. O vozačkom bontonu da i ne govorimo.

Dame za volanom su, pokazuje statistika, bez obzira na to šta o tome muškarci mislili, bolji i pažljiviji vozači.

"Jedino ih niko ne uči da za volan ne smeju u štiklama. Može da se vozi i s visokim potpeticama, ali je reagovanje u kritičnim situacijama, kada treba nagaziti kočnicu, otežano", kaže Dragan Simić.

Prema Srpskom komitetu za bezbednost saobraćaja, najveći broj nesreća sa smrtnom posledicom dešava se u julu, avgustu i oktobru. Najrizičniji dan je subota. Vreme od 17 do 19 časova. Najopasnija područja su Beograd, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Šabac i Smederevo.

Najopasnije saobraćajnice su ulice u naselju, magistralno-regionalni put kroz naselje. Čak 70 odsto poginulih nastrada u naseljenim mestima!

Najviše nezgoda prouzrokuju vozači u prvoj i šestoj godini staža iz starosne grupe od 19 do 25 godina.

Materijalna šteta je blizu milijardu evra godišnje, a u više od 80 odsto slučajeva saobraćajnu nezgodu je prouzrokovala greška čoveka!

(MONDO)