Doživotni predsednik nekadašnje SFR Jugoslavije Josip Broz je Plavim vozom prešao više od 600.000 kilometara pruge u zemlji i inostranstvu.

Do Titove smrti maja 1980, pored njega i Jovanke Broz, vozio je još 60 visokih funkcionera i svetskih državnika. Kroz ovaj luksuzni i, za to vreme, moderno opremljeni voz prodefilovali su car Etiopije Haile Selasije, grčki kralj Pavle, poslednji princ Irana Reza Pahlavi, društveno-politički radnik SFRJ Draža Marković, predsednik Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije Vidoje Žarković, premijerka Indije Indira Gandi, generalni sekretar CK Komunističke partije SSSR-a Leonid Brežnjev, libijski lider Moamer Gadafi, rumunski predsednik Nikolae Čaušesku, pa čak i britanska kraljica Elizabeta II.

Od 2004. godine, kada je JP Železnice Srbije počelo da eksploatiše muzejsko istorijski potencijal Plavog voza i iznajmljuje ga za komercijalna putovanja, vozilo se više od 8.000 putnika. A samo za Noć muzeja 2010. je kroz voz prošlo oko 3.000 ljudi.

Svi oni imali su priliku da vide Titov salon u kome se nalazi radna soba sa bibliotekom, zatim dve spavaće sobe, kupatilo, kao i paralelni, uski hodnik, koji povezuje odaju za poverljive razgovore sa odajama za maršalovu ličnu poslugu i omogućuje kružno kretanje po vagonu.

Kupatilo ima veliku porcelansku kadu i nišu za pranje nogu, kao i dva lavaboa sa ogledalima. Ispred Titovog lavaboa je kožna fotelja, ispred Jovankinog je satenska. U radnoj sobi je rezbarija od ružinog drveta.



U autentično sačuvanom Titovom vozu poslednjih godina najviše su uživali Amerikanci, koji posredstvom jedne beogradske turističke agencije do naše prestonice dolaze brodom, a onda je obilaze Plavim vozom.

Za najluksuzniju šinsku kompoziciju koju Srbija poseduje veoma su zainteresovani i Slovenci. Postojala je čak i ponuda da Plavi voz "gostuje" u slovenačkim gradovima i tamo bude otvoren za posete. Međutim, kako nije definitivno rešeno pitanje njegovog vlasništva (praktično svakoj bivšoj republici SFRJ pripada po jedan vagon) ne postoje garancije da prilikom prolaska kroz Hrvatsku naši zapadni susedi neće zadržati "svoj deo".

Zbog toga Plavi voz ne saobraća van Srbije. U njemu se povremeno održi neki banket, proslavi rođendan (srpsko izdanje magazina "Playboy" je tu pravilo slavlje) ili se provozaju mladenci i svatovi.

Vožnje se organizuju na bazi posebnih ugovora i cena zakupa zavisi od sastava voza i željene destinacije za stotinak ljudi, ali recimo da se ona kreće između 2.500 i 3.000 evra.

Osim jugonostalgičara i onih koji žele da vide autentično vozilo doživotnog predsednika SFRJ, Plavi voz dolaze da obiđu i ljudi kojima je hobi izrada maketa vozova. Kako smo saznali, jedan Slovenac plastičnu maketu Plavog voza prodaje za 300 evra.

Maketari se, zapravo, najviše interesuju za Kozaru, Neretvu i Drinu. Da se razumemo, to su dizel-lokomotive serije JŽ 761 V 300 sa hidrauličnim prenosnikom snage, jedinstvene u svetu i proizvedene u Nemačkoj 1957. godine specijalno za Plavi voz.

Interesantno je da je za Titova života Plavi voz vukla jedino ova lokomotiva, a šestosovinska dizel električna lokomotiva serije 666 proizvedena u General Motors-u 1978. je u upotrebi od njegove smrti pa sve do danas.

Ostatak voza, koji se nalazi u depou u Topčideru, obuhvata, pored ostalog, šest vagona za spavanje, tri vagona za prevoz automobila i vagon-kuhinju.

POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA IZ PLAVOG VOZA.

(MONDO)