Otišla sam u Kinu i završila sa sluđenim mozgom: Nigde nisam videla takve scene, rasplakala sam se

"Krajem decembra sam provela par nedelja u Kini i s obzirom na to da me je jako zanimala ta zemlja, maksimalno sam se trudila da obratim pažnju na što više stvari i detalja kako bih je što bolje razumela, a završila sam sa totalno sluđenim mozgom, jer je zalogaj bio prevelik", glasi prva objava jedne Srpkinje koje je svoje iskustvo podelila na X-u.

"Svi su višemilionski gradovi sa preko 10 metro linija. Svi su bezbedni. Gradovi su toliko čisti i uređeni da prosto nije verovatno. Svako drvo je okrečeno do pola ili ograđeno, svuda ima cveća, papirića na ulici nema. Skoro svi voze električne automobile, pa čak ni u tim megapolisima nema buke, svuda je mirno i tiho. Automobili su tek priča za sebe. Kineske proizvodnje, sa jako puno prostora, gomilom ekrana i koječega. Negde sam čula je Tesla za njih automobil lošijeg kvaliteta. Radi poređenja", napisala je.

Ovo je ubedljivo najbolja stvar u Kini

"Infrastruktura je savršena! Vozovi i metroi idu tačno u minut, gužve postoje, ali nekako sve teče, ljudi se ne guraju, stoje u redu i poštuju tuđi privatni prostor. Gradovi svetle kao Las Vegas, što bi rekli. Na primer, išli smo da se provozamo onim brzim vozom. Na peronu je bila gomila ljudi, kad se otvorila kapija, ta reka ljudi se slila kroz istu bez guranja i zadržavanja, svi smo se smestili u voz kom nisam videla kraj i sve to ukupno za desetak minuta. Šok! Voz išao 350 km/h!

Koliko sam čula, troškovi života su razumni. Ne znam za Šangaj, ali u ČongČingu, koji je verovatno najveći grad na svetu, iznajmljivanje stana u centru je oko 200 dolara. Cene hrane su poprilično niske, na primer, obrok u restoranu je oko 300, 400 dinara. Hrana je jako zdrava!

E sad, na stranu sav tehnološki napredak i 'spejs-šatl' zgrade, najjači utisak na mene su ostavili ljudi. Prvo, nisam videla da jure dok hodaju ulicom, ritam je poprilično opušten. Lepo su obučeni, posebno u Šangaju, mislim da nisam nigde videla toliko lepih ljudi na jednom mestu. Svi su jako ljubazni i divni. Na primer, u prevozu se niko nije gurao, niko nije smrdeo što me posebno oduševilo, jer sam istraumirana od našeg GSP-a. Svi čekaju svoj red da uđu, što je još jedan šok za mene. Jednostavno, ljudi su normalni i opušteni.

E sad, Kina je postala ova Kina u poslednjih 20, 30 godina. Vidi se da je sav napredak državni projekat. To se najbolje vidi u razlici u ponašanju starijih i mlađih generacija. U prevozu, na primer, stoje natpisi 'civilizovano putovanje'. Dakle, država kultiviše ljude.

Na televiziji, bar ono malo što sam preletela, videla sam 'partizanske' filmove i uglavnom svuda ide klasična ili njihova ambijentalna opuštajuća muzika. Policije ima svuda, kamera ima svuda, očigledno je to bio vid uvođenja reda, ali red postoji i svi deluju kao da uživaju.

Par nekih divnih ljudskih gestova me rasplakalo, jer sam mislila da to više ne postoji. Na primer, scena iz metroa gde je žena pala niz stepenice, a radnica u metrou je toliko trčala da joj je sve ispadalo, kako bi joj pomogla, plus što su i prolaznici stajali da pomognu.

Da se vratim na zadnjih par decenija, na primer, Čongćing je sa par miliona stanovnika došao do 32 miliona od kako je 2004. Centralna državna uprava preuzela upravljanje gradom. U međuvremenu su izgradili jedno 15 linija metroa ukupne dužine preko 500 km! Kliknuh 'post' pre vremena, ali eto, dosta je i ovo. Ako nekog nešto još interesuje, rado ću vam pričati. Ja svakako posle ovog iskustva više nikada neću biti ista i neći svet gledati istim očima. Sad znam, drugačiji svet je moguć", napisala je Srpkinja.

BONUS VIDEO: