Sve više pacijenata sa analizama na trombofiliju: U strahu od krvnih ugrušaka, ali nemaju iste simptome

Kako za RTS ističe dr Tijana Relić, specijalista mikrobiologije sa parazitologijom iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, radi se o kompleksnoj grupi urođenih ili stečenih faktora poremećaja koagulacije krvi koja je direktno povezana sa nastankom tromboze.

"Analiza nije komplikovana. Radi se iz krvi tehnikom amplifikacije, odnosno umnožavanja nukleinske kiseline ili Pi-Si-Ar tehnologijom u realnom vremenu u laboratoriji. Traje relativno kratko", naglašava dr Relić.

Postoje dve osnovne grupe trombofilija: urođene i stečene. Kod urođenih se nasleđuje mutacija gena koji učestvuju u procesu koagulacije krvi. Takve osobe ne moraju da imaju bilo kakve simptome. Međutim, ukoliko su prisutni neki drugi faktori rizika, onda se pojavljuju određena patološka stanja.

"Dolazi do formiranja krvnih ugrušaka, a u zavisnosti od njihove lokalizacije dolazi do ozbiljnih zdravstvenih problema koji se mogu prepoznati tek onda kada dođe do njihovog formiranja i u zavisnosti, naravno, od lokalizacije. Moguće je i postavljanje određene dijagnoze, bez obzira da li se radi, na primer, o dubokoj venskoj trombozi donjih ekstremiteta ili nekim drugim bolestima kao što su plućna embolija ili moždani udar, slično", objašnjava doktorka.

Zato je važno raditi godišnju kontrolu krvne slike gde se stiče uvid u opšte zdravstveno stanje. Međutim, ako se, na primer, posmatraju izmene trombocita ili neke druge vrednosti koje su vezane za određene faktore koagulacije, tek na taj način može da se pretpostavi da postoji mogućnost i nekih urođenih mutacija u genima. Ali bez posebnih analiza koje se rade u specijalizovanim ustanovama, nije moguće postaviti potpunu dijagnozu, dodaje dr Relić.

"Nažalost, trudnoća je prepoznata kao faktor rizika za razvoj tromboze, jer hormonski disbalans, odnosno hormonski uticaj, utiče na promene koagulacije krvi. Što se tiče trudnica, potrebno je obavezno kontrola, redovna kontrola kod ginekologa, jer ginekolog je taj koji ima uvid u anamnestičke podatke, istoriju bolesti, uvid u faktore rizika koje mogu dovesti do određenih komplikacija i on odlučuje koja će se terapija sprovesti, kada će se sprovesti i da li je potrebno raditi dodatne analize", dodaje doktorka.

Trombofilija inače može da se drži pod kontrolom, pogotovo kod onih osoba koje imaju genetske predispozicije. Važno je voditi računa o faktorima rizika, kao što je dugotrajno ležanje posle hirurških zahvata ili drugih ortopedskih intervencija.

"Trauma je takođe značajan faktor rizika. Zatim, dugotrajno sedenje ili sedeći način života, rad za kompjuterima i slično. Zato moramo češće da ustajemo i pravimo pauze tokom rada. Takođe, faktor rizika predstavlja i dugotrajno putovanje, posebno avionom na interkontinentalnim letovima i slično", navodi dr Tijana Relić na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.

BONUS VIDEO:

(RTS/MONDO)