Slušaj vest

Donald i Melanija Tramp pojavili su se u Vašingtonu kako bi odali počast Džimiju Karteru, 39. američkom predsedniku koji je preminuo 29. decembra. Nakon sahrane Rozalin Karter, supruge Džimija Kartera, koja se održala u novembru 2023. godine, Melanija Tramp bila je glavna tema. Na službi u crkvi Glenn Memorial u Atlanti bila je jedina koja nije nosila crnu boju. Sada su svi čekali da vide da li će Melanija ponovo eksperimentisati sa odećom.

I ispoštovala je sve. Pojavila se u klasičnom crnom kompletu, ali ono što je privuklo najveću pažnju je detalj koji nismo imali prilike da vidimo tako često. Ušla je zajedno sa Donaldom Trampom kojeg je nikad jače držala za ruku. Tako su i nastale brojne fotografije koje prikazuju jak stisak, što i ne čudi, s obzirom na to da već godinama kruže teorije zbog čega se američki predsednik i prva dama ne drže za ruke u javnosti.

Melanija Tramp (2).jpg
Anna Moneymaker / Getty images / Profimedia 

Podsetimo, o tome su govorili i brojni stručnjaci za govor tela koji su objašnjavali da se sve dešava jer Donald Tramp ne želi da bude "alfa predsednik". "Držanje za ruke pokazuje jedinstvo, od dvoje ljudi stvara homogenu strukturu. Držanje može mnogo da kaže o paru, zavisno od pozicije ruku, ko je prvi pruži, a i ko je izmakne", rekla je jednom prilikom stručnjak za govor tela Peti Vud.

Melanija Tramp (1).jpg
Ting Shen / AFP / Profimedia 

Zašto nosimo crno na sahranama?

Boja žalosti može da se vidi u staroj Grčkoj, gde je glavni motiv bila crna. Euripid je u svojim tragedijama prikazivao preoblačenje - tokom žalosti su se menjale iz bele u crno. Čitajući Ilijadu, primetićemo da se i crna boja poistovećivala sa tugom, ožalošćene žene su morale da nose čak i crni veo, a celokupna odeća je bila skromna. Upotrebljena je crna boja jer se nije mogla naći druga, tužnija boja. Ovakvo oblačenje je trebalo da znači žalost.

U srednjem veku su se pojavljivale udovice sa crnim elementima svoje garderobe, ali nisu samo ožalošćene koristile tamnije boje. Nažalost, u tim vremenima tamnije boje su nosili siromašniji ljudi koji nisu mogli da priušte drugu odeću. Tokom godina nastala je moda žalosti, koja je uključivala nakit (broševe, ogrlice itd.).

Socijalne revolucije su stvorile norme u vezi sa žalovanjem - izgledom odeće i trajanjem žalovanja. Zašto je postojao poseban kodeks oblačenja za žalovanje? Izabran je zato što su zahvaljujući njemu drugi ljudi znali ko je u žalosti i to im je omogućavalo da izbegnu neprijatna pitanja, a takođe je bilo moguće da se u takvoj odeći obeleži pokojnik. Žalosni pogled koji je počeo da se širi u staroj Grčkoj sličan je našem. Boja nije promenjena i pored mnogo godina, crna je i dalje glavni motiv smrti i žalosti.

BONUS VIDEO:

Kurir televizija TRKA ZA PRVU DAMU AMERIKE: Žestok OKRŠAJ između ikone stila ili smerne profesorke – može biti samo JEDNA (KURIR TELEVIZIJA)