Najveći neprijatelj u borbi protiv gojaznosti je glad. Zbog toga mnoge dijete ne uspevaju, ali naučnici su pronašli način da to urade. Sve se svodi na to šta tačno završi na našem tanjiru ujutru. Šta bi trebalo? Ispostavilo se da slanina nije tako loša ideja kao što mnogi misle.
Nigde u Evropi ljudi ne jedu tako obilan doručak kao u Engleskoj. Tu se u proseku svakog jutra potroši skoro 1.200 kalorija. Poređenja radi, Nemci ih unesu oko 340. To bi sugerisalo da Englezi imaju problema sa kilažom, a Nemci da su vitki. U stvarnosti je, međutim, sasvim suprotno. Većina ljudi koji se bore sa gojaznošću, preko 75 odsto, živi van Evrope, u Meksiku. I tamo ne jedu značajno više kalorija za doručak nego mi. Dakle, o čemu se radi?
Postoji jasna veza između navika doručka i skladištenja masti: što više kalorija ujutru, to je manje gojaznosti. Na prvi pogled deluje apsurdno, jer ako već ujutru imate preko 1.000 kalorija, tokom dana morate da budete prilično disciplinovani da ne biste prekoračili dnevnu potrebu, koja je od 1.900 kalorija (za žene) do 2.400 kalorija (za muškarce).
Visokokalorični doručak smanjuje apetit
Holandsko-engleski istraživački tim pronašao je objašnjenje za paradoks gojaznosti za doručak. Trideset muškaraca i žena sa prekomernom težinom pratilo je umereno niskokaloričnu ishranu četiri nedelje, ali polovina grupe je doručkovala 45 odsto svoje dnevne potrebe, a u drugoj polovini samo 20 odsto. Kasnije, jedna je prešla - ponovo na četiri nedelje - na obilan doručak. Tokom studije, učesnici su praćeni u pogledu potrošnje energije i nekoliko drugih metaboličkih parametara i pitani šta misle o svojoj ishrani.
Pokazalo se da bez obzira da li je u pitanju obilan doručak ili ne, nakon svake četiri nedelje dolazi do gubitka težine od tri kilograma. Nije bilo razlika u metabolizmu i potrošnji energije.
"Ovo opovrgava prethodnu pretpostavku da jedenje u različito doba dana dovodi do različite potrošnje energije", objašnjava vođa studije Aleksandra Džonston sa Univerziteta u Aberdinu u Škotskoj. Dakle, ako neko pojede obilan doručak jer veruje da telo sagoreva više kalorija tokom dana nego noću, greši.
"Ne postoji optimalno vreme za jelo da biste izgubili težinu", kaže Džonston, bar što se metabolizma tiče.
Ipak, prema dijetetičaru, obilan doručak i dalje može da bude dragocena pomoć za one koji žele da izgube težinu. Zašto? Ispitanici su otkrili da im je mnogo lakše da se pridržavaju svoje dijete kada su ujutru unosili najviše kalorija.
"Imali su bolju kontrolu apetita i bili su siti ostatak dana", ističe Džonson.
S druge strane, oni koji su štedljivo doručkovali, osećali su česte napade gladi. U laboratorijskoj studiji, ovo nije imalo uticaja na uspeh u mršavljenju, jer se unos kalorija pratio i na taj način ostao nepromenjen, ali u svakodnevnom životu muke gladi na kraju mogu da dovedu do prepuštanja njima, a time i do neuspeha u ishrani.
Dakle, ako, kako se kaže, "doručkujete kao kralj", na dobrom ste putu da smršate jer ćete normalizovati apetit. Prema Džonston, ovaj efekat može da se objasni činjenicom da je pražnjenje želuca odloženo u prvoj polovini dana, tako da - u pravom smislu te reči - duže hodamo punog stomaka. Grelin, hormon gladi, takođe je potisnut više tokom ovog vremena nego u drugo doba dana.
BONUS VIDEO:
