Interesantna diskusija povela se na popularnoj platformi Quora. Nakon što je jedan stranac pitao šta bi trebalo da zna pre nego što se preseli u Srbiju, mnogi su iznosili različite savete. Među njima su bili Srbi, stranci koji već neko vreme žive u Beogradu, ali i oni koji tek planiraju da se presele. Komentar pod naslovom "Ovo je moja mala priča o Srbiji", privukla je veliku pažnju. Napisao ga je Turčin.
"Prošle godine sam putovao po balkanskim zemljama i odlučio sam da svratim i do Srbije. Niko iz moje porodice ili kruga prijatelja nikada nije bio u Srbiji. Imam jednu dobru drugaricu iz Srbije koju sam upoznao u Istanbulu, a moje znanje o toj zemlji bilo je ograničeno na ono što sam čitao na internetu i to uglavnom negativne stvari. Kad sam video komentare o mržnji prema Turcima i muslimanima, nisam baš imao najpozitivnija očekivanja. Ipak, tip sam koji ne generalizuje ljude, pa sam ipak uzeo autobus iz Sarajeva za Beograd.
Kada sam stigao na autobusku stanicu, unutrašnji glas mi je rekao: 'Nemoj da kažeš da si Turčin'. Stanica je bila nekako mračna i prepuna ljudi. Pronašao sam taksi i ušao. Vozač nije govorio baš dobar engleski, ali smo se razumeli i počeli da pričamo. Posle nekog vremena, pitao me je odakle sam. Oklevao sam, ali sam ipak rekao da sam Turčin. Nasmejao se i nastavio razgovor. Malo me je to iznenadilo i osetio sam se lepo. Stigao sam u hostel, uzeo broj vozača da me kasnije odveze na aerodrom. Naravno, napravili smo i selfi.
Vlasnik hostela me je dočekao veoma srdačno, a recepcioner je bio ljubazan i kulturan. Počeli smo da ćaskamo i opet sam rekao da sam Turčin. Otišao sam u sobu da se odmorim, a kasnije sam potražio najstariji, najtradicionalniji srpski restoran. Stigao sam tamo, naručio srpski ćevap i bio je preukusan! Zatim sam naručio najpoznatije srpsko piće - rakiju - i poslužili su je u onim malim epruvetama. Popio sam 1-2 epruvete rakije i tada sam video jedan dugačak sto pun ljudi. Podigao sam svoju čašu i rekao: 'Živeli!'. Nakon što sam ispio rakiju, prišao sam njihovom stolu i ljubazno pitao da li mogu da im se pridružim. Tu je sve počelo da postaje zanimljivo...
Počeli smo da pijemo zajedno i pričamo o raznim temama. Kada sam rekao da sam Turčin, jedan momak me je pitao iz kog sam grada. Rekao sam: Istanbul. A on me pitao: 'Koji deo Istanbula?'. Iznenadilo me što ga to zanima. Rekao je da je više puta bio u Turskoj, a kako smo pričali, video sam da zna mnogo o Turskoj i Osmanskom periodu. Znao je turske i osmanske pesnike, arhitekte, zgrade, politiku, istoriju... Pitao sam ga šta misli o Turcima i da li nas mrzi. Nasmejao se i rekao: 'Zašto bismo mrzeli Turke? Turci su mnogo doprineli našoj kulturi i ja ih uopšte ne mrzim'. Bio sam zapanjen onim što sam čuo.
Prve večeri doživeo sam toliko pozitivnih reakcija na svoj identitet kao Turčina. Bio sam na ivici da zaplačem od sreće - ne preterujem. Sve ono što sam ranije čitao o mržnji, nije baš bilo tačno. Umesto mržnje, doživeo sam ljubav! Kasnije te večeri, nastavio sam da pijem rakiju sa mojim dragim prijateljem. Popio sam mnogo rakije, a onda su se desile sledeće stvari:
Nisam znao tada, ali svi ti ljudi koje sam upoznao, bili su poznate ličnosti iz Srbije - pisci, slikari, umetnici, ljudi iz IT sektora itd. Te večeri sam se sjajno proveo i nikada je neću zaboraviti. Dakle, ono što mi je najlepše u vezi sa Srbijom su ljudi, a naravno i hrana! Svi smo mi ljudi - nema 'neprijatelja', postoje samo dobri i loši ljudi. U bliskoj budućnosti želim da posetim zemlje kao što su Jermenija i Izrael. Bio sam i u Grčkoj, ali to je neka druga priča... Srbijo, volim te", napisao je Turčin.
BONUS VIDEO:
