Srđan iz Srbije je tokom devedesetih sa porodicom otišao u Australiju, još kao tinejdžer. Nakon 17 godina provedenih tamo, preselio se u Veliku Britaniju, a potom je odlučio da se vrati u Srbiju, gde živi već deset godina. Za Jutjub kanal "Attic Life" podelio je zašto mu je trebalo tri godine da se navikne na život u Australiji, zašto se u Srbiji oseća slobodnije nego u drugim zemljama i zašto je srpski način života donekle sličan australijskom.
Na pitanje koji su najveći kulturni šokovi kada je stigao u Australiju, Srđan je opisao situaciju koja mu se dogodila zbog rezača diskova.
"Rezači su tada tek počinjali da se koriste. Bila je 1996-1997. godina. Imati rezač diskova je bila posebna stvar - skupa. Jedan moj školski drug ga je imao. I jednom je izašla neka igrica i pitao sam ga: 'Možeš li da mi je narežeš?', a on je rekao: 'Naravno, to je 2 dolara'. Bio sam u šoku. Mislio sam - ako si mi prijatelj, nećeš mi naplatiti. Učinićeš to jer smo drugari. Taj aspekt kapitalizma među mladima bio mi je prvo iznenađenje. Nisam to očekivao", rekao je Srđan.
"Trebalo mi je tri godine da se naviknem na tu novu paradigmu, jer je sve bilo potpuno drugačije. Klima, biljni i životinjski svet, svi ti opasni insekti i životinje. Jednom sam kod kuće čuo neki zvuk ispred kuće i ugledao valabija, malog kengura. Hteo sam da izađem, a on je samo odskakutao, preskočio jednu ogradu, pa drugu i nestao u šumi", otkrio je Srđan.
Dok je živeo u inostranstvu, Srđanu je najviše nedostajao sneg.
"Zvuči čudno, ali stvarno sneg. U Sidneju naravno nema snega, a Božić se slavi leti. Decembar, januar, februar, to je leto, prži. Sećam se da mi je zimi baš nedostajao sneg. Kao dete, legneš u krevet, spustiš roletne i ujutru kad ih podigneš, sve belo. Obožavao sam taj osećaj. I dalje mi to znači", rekao je.
Predrasude o Srbinu u Australiji i Velikoj Britaniji
"Jedna čudna žena... Igrao sam se sa drugarima, pravili smo buku, pričali smo na srpskom. Otvorila je prozor i viknula: 'Zašto se ne vratite u Hrvatsku?'. Nije ni znala odakle smo. Niko mi nikad direktno nije rekao ništa loše, ali kad bih rekao da sam Srbin, prva asocijacija im je bila Milošević i ratovi devedesetih. Zato sam se dugo i izjašnjavao kao Jugosloven. I danas mislim da mi je to identitet bliži nego samo 'Srbin'", priznao je Srđan.
"Jugosloven nema nacionalističku konotaciju, stavlja sve na isti nivo - Srbi, Hrvati, Makedonci, Slovenci - svi smo isti. Biti Srbin ima specifičnu i snažnu priču, a i to mi se sviđa. Ipak, Jugosloven sam u osnovi", istakao je.
Trudio se da priča na srpskom kako ga ne bi zaboravio.
"Kod kuće sam najviše pričao sa mamom na srpskom. Kasnije nam se pridružila i baka, pa sam sa njom takođe pričao srpski. Iako je ona razumela engleski, pravila se da ne razume. I pre nego što smo otišli u Australiju, mešao sam jezike s drugarima, gledali smo filmove na engleskom, pa bismo se zezali na engleskom i srpskom u istoj rečenici", rekao je Srđan.
Najveći šok po povratku u Srbiju
"Dok sam dolazio u posetu, tretirali su me kao stranca. Kad sam se preselio, taj status je nestao. Nisu me loše tretirali, ali nisam više bio 'onaj iz inostranstva'. Vozači u Srbiji... Imam utisak da ne znaju za migavce. Skreću bez najave, stanu nasred puta, rade šta im padne na pamet. Vozio sam širom Evrope i Australije, a najgore iskustvo imam sa srpskim vozačima".
Srđan je istakao da mu Australija ne nedostaje jer je tamo sate provodio u kolima. U Londonu mu je takođe smetala gužva, ali kako je rekao, tamo je sjajan javni prevoz. U Srbiji mu se dopada što šeta Novim Sadom i vozi bicikl svuda.
"Prvobitno nisam planirao da se vratim, samo da budem u Evropi, ali vremenom sam shvatio - jesi u Evropi, a nisi. Ima i dobrih i loših strana. Shvatio sam da prvi put zaista živim u svojoj zemlji kao odrasla osoba. Kao dete, imao sam idealizovanu sliku. Sada sam video i dobre i loše strane, kao i u inostranstvu. U Srbiji imam slobode koje nisam imao u UK, Australiji ili SAD. Ono što mi je ovde posebno jeste količina društvenih kontakata. U Londonu viđaš prijatelje na tri meseca. Ovde, ako se ne vidimo tri meseca, prijatelji bi pomislili da nešto nije u redu među nama. To me naučilo da rad nije sve. Ne da treba biti lenj, ali treba znati da uživaš u malim stvarima – u razgovorima, susretima, sitnicama", otkrio je Srđan.
Najvažnija lekcija zbog selidbe u Australiju i povratka u Srbiju
"Nigde nije savršeno. Sve je do ljudi. Ako imaš prave ljude oko sebe, možeš živeti bilo gde - u Srbiji, Australiji... Ali, naravno, tu je i život, porezi, obaveze... Ipak, najvažnije je živeti u trenutku. To mi je boravak ovde doneo, da cenim sadašnjost. I to razmišljanje da će sve biti u redu. Taj australijski mentalitet 'she'll be right', koji kaže 'ne brini, biće dobro'. To postoji i ovde, neka optimistična žilavost u narodu. I čudo mi je kako ljudi preživljavaju sa malo novca, a opet izlaze, jedu, druže se. To je neka posebna veština preživljavanja. Od devedesetih je tako", rekao je Srđan i dodao:
"Povratak mi je doneo i poniznost. Ne zarađujem kao pre, ali sam shvatio da mi ne treba mnogo. Bitne su male stvari i odnosi s ljudima. Sada sam između Srbina i Australijanca. Ne mogu da poreknem ni jedno ni drugo. Zapravo, osećam se i kao Jugosloven. Ta tri identiteta su deo mene. Osnova je jugoslovenska, odrastanje u Australiji me naučilo pravilima, ponašanju, a povratak u Srbiju je probudio nešto u meni. Zaista se osećam kao da živim između tri sveta, a jedan od njih više i ne postoji", rekao je Srđan.
Pogledajte njegovo iskustvo:
BONUS VIDEO:
