Od nje ne zavisi samo šta ćemo čitati i gledati u američkom izdanju modne Biblije "Vog" (Vogue), već i da li će neke kolekcije i modni kreatori "preživeti" do sledeće sezone.

Ana Vintur je Britanka koja američki "Vog" uređuje od 1988. godine, a takozvanu "bobi" frizuru i naočare za sunce sa velikim okvirima, nosi i mnogo duže - od svoje 14. godine.

Rođena je 1949, a njen otac Čarls Vintur je, takođe, hleb zarađivao u novinarstvu. Uređivao je londonski "Ivning Standard" (Evening Standard).

I nju je od tinejdžerskih dana interesovao standard, ali visoki i izražen kroz stil odevanja. Prve članke na tu temu napisala je za jedan britanski list, a onda se odselila u Ameriku gde je radila za čuveni magazin "Kuća i bašta" (House & Garden), ali se nakon godinu dana vratila u Veliku Britaniju i napravila, zajedno sa grupom kreativnih istomišljenika, britanski "Vog".

I tu nije stala. Preuzela je franšizu u Njujorku, preselila se u SAD i počela da "vedri i mrači" svetskom modnom scenom.

Jedni je obožavaju jer se uporno bori da nas ubedi da je moda više od skupih "krpica": "Samo zato što uživate noseći haljinu Karoline Herere, umesto neke rite iz ’K-marta’, ne znači da ste glupa osoba“, rekla je u jednom intervjuu.

Drugi je optužuju da zloupotrebljava svoju funkciju urednika kako bi promovisala “luksuz i elitistički pogled na lepotu “. Ne vole je ni aktivisti raznih udruženja za zaštitu prava životinja jer nosi krzno i afirmativno se izražava o kreatorima koji za svoje modele koriste materijale životinjskog porekla. Zameraju joj i da je neobrazovana i ne baš talentovana za pisanje.

Međutim, zbog nje se pomera satnica početka Nedelje mode u Milanu, u Njujorku je dobila poseban lift koji je samo nju "vozio" do modnih pista, a čuvenoj Opri je poručila da smrša ako želi da se pojavi na naslovnoj strani "Voga".

"Odbrusila“ je čak i prvoj dami Amerike, koja nije želela da se slika za "suviše ženski list". U uvodniku je napisala da je poražavajuće što u 21. veku neke žene i dalje misle da će biti uspešnije ako izgledaju kao muškarci.



Lik i delo Ane Vintur navodno su inspirisali knjigu, a kasnije i film, “Đavo nosi Pradu”, koju je 2003. napisao njen bivši asistent Loren Vajsberger. Ko je gledao film, ili pročitao taj bestseler, jasno mu je zašto urednicu “Voga” zovu “Nuklearna Vintur”.

Ona, kako sama kaže, budi se u 6 sati ujutru bez obzira da li je na odmoru ili ne, hrani se zdravo, ne pije alkohol, svakog dana igra tenis, nikada ne kasni na posao, čak ni na modne revije gde je baš "in" doći u poslednjem trenutku.

Koliko zarađuje? Procenjuje se da godišnje na svoj račun stavi oko 2 miliona dolara. Istina ili ne, tek ta dama je institucija u svetu mode. Modni kreatori istovremeno i žele da im ona dođe na reviju, i strepe da li će joj se dopasti ono što su “skrojili”.

To je, možda najbolje, objasnio R. Dž. Katler, režiser dokumentarca ”Septembarsko izdanje” (The September Issue) iz 2009. godine, koji prikazuje sedmomesečne pripreme septembarskog izdanja američkog “Voga”, koje je imalo 840 strana i težilo više od 2 kilograma!

“U Holivudu možete snimiti film bez Spilbergovog blagoslova, u Silikonskoj Dolini napraviti softver bez blagoslova Bila Gejtsa, ali u svetu ne možete biti uspešni ako vas ne blagoslovi Ana Vintur”, rekao je Katler.

Sa njim se, očigledno, slaže i francuski predsednik Nikola Sarkozi. On je 6. jula u Jelisejskoj palati, okačio orden legije časti na “Šanel” kostim teget boje koji je za tu svečanost obukla Ana Vintur.

(MONDO, D.T.)