Kajsije su veoma zdrave. Gvožđe i kalijum, na primer, u soku sveže kajsije blagotvorni su za osobe koje pate od malokrvnosti. Svež sok, takođe, čisti organizam od štetnih materija, a može biti i melem za opekotine.

Zahvaljujući biljnim vlaknima kajsije su odlične za digestivni trakt, a zbog visokog sadržaja celuloze i pektina služe i kao laksativ. Najbolje ih je jesti ujutru, pre doručka, ali se deci mogu davati i kao lagana letnja užina između dva obroka.

Smatra se da koštice kajsija, zbog visokog nivoa vitamina B17, jačaju imuni sistem, pa se čak prodaju kao pomoćni medikament u tretmanu raka, ali britanska Agencija za kontrolu standarda prehrambenih proizvoda upozorava da one mogu da budu smrtonosne ako se konzumiraju u većim količinama.

Predstavnici Agencije ističu da koštice kajsija sadrže cijanid i preporučuju da se na dan ne jede više od dve koštice. Prema rečima portparola Agencije, inostrana iskustva pokazuju da može da dodje do "ozbiljnih zdravstvenih problema" ako se konzumira 20 do 30 koštica kajsije u kratkom roku.

Breskva kao simbol besmrtnosti

U Kini su breskve uzgajali još pre 4.000 godina i smatrali su ih simbolom dugog života. U Evropu su breskve doneli Rimljani.

Breskva je idealano voće za one koji su na dijeti jer u 100 grama ima oko 40 kalorija. U breskvi ima najviše vode, zatim ugljenih hidrata i malo belančevina i masti. Bogata je beta-karotenom i vitaminom C.

Takođe, breskve su dobar izvor kalijuma, fosfora, magnezijuma, kalcijuma i selena.

Breskve blagotvorno utiču na organizam jer su izvrstan diuretik, pročišćavaju organizam od toksina, i poboljšavaju varenje.

Ukoliko kupujete zrele plodove, birajte one mekše. Zrele breskve se brzo kvare, pa ih čuvajte u frižideru i potrošite u roku od dva dana.

(MONDO)