Pretpostavlja se da levoruki čine oko 13 odsto svetskog stanovništva, mada njihov broj zavisi od zemlje u kojoj žive, a prema procenama stručnjaka, u poslednjih 100 godina broj ljudi koji više koriste levu ruku povećan je skoro za četiri puta.

Iako se većina životnih aktivnosti obavlja korišćenjem obe ruke, obično jedna ruka pridržava predmet, a druga preciznije i veštije obavlja određene aktivnosti, pa se na osnovu toga i pravi podela na levoruke i desnoruke osobe, koja zavisi od razvijenosti ljudskog mozga. Ako je razvijenija leva polovina mozga, osoba je dešnjak, a ako je razvijenija desna strana mozga, ona je levoruka.

Desna polovina mozga, koja "gospodari" levorukim osobama obrađuje informacije intuitivno, trenutno, sa puno emocija, kreativno, a teškoće u prostornoj orijentaciji u životu i na papiru česta su odlika levorukih.

Levoruki ljudi su temperamentni, nestrpljivi i često rade, a da ne promisle i imaju potrebu za smenjivanje aktivnosti, jer teško izdržavaju prisilu.

Oni su u stanju da razmišljaju brže kada, na primer, igraju kompjuterske igre ili se bave nekim sportom, a uspostavljanje veza između leve i desne moždane hemisfere brže je kod levorukih, utvrdili su naučnici.

Pored naučnika, koji se kontinuriano bave razlozima nastanka, ispitivanjima psiholoških karakteristika levorukih, tom pojavom počele su da se bave i industrija i trgovina - prave se makaze za levoruke i mnogi drugi instrumenti.

Levoruki, koji nekako prevazilaze teškoće sa kojima se suočavaju kod kuće - sipanje kafe iz džezve, otvaranje konzerve ili sečenje makazama, najviše problema imaju na poslu gde su, neretko, suočeni sa aparatima pravljenim za dešnjake.

Odnos prema levorukim osobama različit je širom sveta, pa se nizak broj levorukih ljudi u Aziji povezuje s diskriminacijom prema njima. U Indiji je tabu koristiti levu ruku prilikom jela, dok se u mnogim muslimanskim zemljama ona koristi isključivo za obavljanje "prljavih" poslova.

U zabavnim tekstovima u mnogim časopisima navode se slavne osobe koje su levoruke, pri čemu obično taj spisak počinje sa Leonardom da Vinčijem, Mikelanđelom, Betovenom, Bahom, Čarlijem Čaplinom, Polom Makartnijem ili vojskovođama Cezarom, Aleksandrom Makedonskim, Napoleonom, a tu su i Ajnštajn i Maksvel.

(Tanjug)