Italijan Simone proveo je deset godina u Holandiji, a onda je doneo odluku koja je iznenadila čak i ljude u Srbiji. Preselio se u Beograd i ovde pokrenuo posao. O svojim prvim mesecima u srpskoj prestonici, reakcijama porodice i razlikama između života u Srbiji i zapadnoj Evropi govorio je za Jutjub kanal Attic Life.
Kako je ispričao, Srbi često ne mogu da razumeju zbog čega je napustio Holandiju i izabrao upravo Beograd.
"Za ovih šest meseci doživeo sam tri različite situacije. Prva se dogodila u autobusu. Razgovarao sam telefonom na italijanskom, a kada sam završio poziv, jedan stariji gospodin iz Srbije okrenuo se prema meni i pitao: 'Jesi li Italijan?'. Kada sam mu rekao da jesam, počeli smo da razgovaramo na italijanskom", ispričao je Simone.
Čovek ga je potom pitao da li je turista.
"Rekao sam mu: 'Ne, preselio sam se ovde'. Pogledao me je kao da sam vanzemaljac. Pitao me je da li studiram, a kada sam odgovorio da sam odlučio da se preselim, otvorim firmu i ovde započnem novo poglavlje života, gledao me je kao da želi da kaže: 'Šta nije u redu s tobom?'. Verovatno samo nije imao dovoljno hrabrosti da bude toliko direktan", rekao je.
"Zašto ne odeš u Italiju?"
Sličnu reakciju doživeo je i tokom razgovora za dobijanje privremenog boravka.
"Pogledali su moj pasoš i rekli: 'Italijan? Zašto dolaziš ovde?'. Odgovorio sam: 'Zašto da ne? Ovo je veoma lepo mesto'. Pitali su me zašto ne odem u Italiju, a ja sam rekao: 'Zato što je ovde bolje za ono čime želim da se bavim i želim da doživim nešto novo'. I oni su me gledali kao da sam vanzemaljac", ispričao je.
Prema njegovim rečima, naročito starije generacije Srbiju i Italiju još posmatraju kroz sliku koja je postojala pre nekoliko decenija.
"Verovatno u njihovim mislima postoji sećanje na Italiju od pre 25, 30 ili 35 godina, kada je još imala liru, više slobode i ekonomiju koja je cvetala. Nažalost, danas više nije tako, ali to nije slučaj samo sa Italijom, već i sa mnogim evropskim zemljama", rekao je Simone.
Dodao je da mlađi Srbi bolje razumeju njegovu odluku, ali im i dalje nije jasno zbog čega je Holandiju zamenio Srbijom.
"Kažu mi: 'Razumemo da ne želiš da se vratiš u Italiju, ali Holandija je lepa'. Onda morate da im objasnite da trava nije uvek zelenija u tuđem dvorištu", istakao je.
Majka mislila da odlazi u ratnu zonu
Posebno burno reagovali su njegovi roditelji, kojima do poslednjeg trenutka nije rekao da planira da se preseli.
"Odlučio sam u junu 2025. godine, ali nisam im ništa rekao jer su Italijani, emotivni su i skloni brizi. Saopštio sam im tek 24. decembra, kada sam došao kući za Božić. Rekao sam: 'Ljudi, odlazim iz Holandije. Stići će vam paketi sa stvarima koje ne nosim sa sobom u Srbiju'. Lica su im odmah pobledela", prisetio se.
Kada je izgovorio da se seli u Beograd, njegova majka je počela da paniči.
"Povikala je: 'Ideš u ratnu zonu! Tamo je sve užasno! Zašto nas toliko brineš?'. Rekao sam joj da se to događalo pre 25 godina i da je svet nastavio dalje. Trebalo bi da vidi kakva je Srbija danas i koliko se promenila", rekao je Simone.
Roditelji su se smirili tek kada im je, po dolasku, putem video-poziva pokazao Beograd.
"Morao sam da obavim bezbroj video-poziva i pokažem im okolinu. Govorio sam: 'Pogledajte, ovo je lepo i bezbedno mesto. Nemate zbog čega da brinete'. Posle nekoliko dana sam ih ubedio i navikli su se", dodao je.
"Najveće iznenađenje? Toplina Srba"
Simone kaže da nije doživeo razočaranje kada je stigao u Srbiju, već upravo suprotno.
"Ljudi se ovde žale da grad ne funkcioniše dobro i da nije dovoljno razvijen, ali ja vidim zemlju i grad koji su čisti i uređeni, u kojima stvari funkcionišu. Imaju snažno kulturno nasleđe i ponosni su na njega. Javni prevoz funkcioniše, a još je i besplatan", rekao je.
Priznao je da je pet minuta ispitivao vozača autobusa da li zaista ne mora da kupi kartu.
"Sve što sam očekivao, ovde sam dobio desetostruko. Veoma su me iznenadili hrana, ljudi i njihova toplina. Srbija na neobičan način spaja toplinu Italijana i direktnost Holanđana. Ljudi se ne plaše da vam kažu šta misle, ali to čine jer vam žele dobro. To je najneobičnija moguća kombinacija i veoma mi se dopada", objasnio je.
Najveći kulturni šok doživeo je odmah po dolasku, 1. januara, kada su ga stanodavka i njen suprug dočekali u stanu kasno uveče.
"Pokazali su mi kako rade grejanje i klima, a zatim su mi rekli: 'Znamo da je sve zatvoreno jer je 1. januar, pa smo ti doneli vodu, slatkiše i nešto hrane za ujutru'. Pitao sam se odakle dolazi tolika gostoljubivost. Nikada me ranije nisu videli, samo smo razgovarali telefonom", ispričao je.
U početku je mislio da je reč o izuzetku, ali je ubrzo promenio mišljenje.
"Nije bio izuzetak. Svi su takvi, veoma srdačni i gostoljubivi. Od žene u pekari do momka koji radi u obližnjem kafiću i sada već zna koju kafu pijem, da li želim vodu i gde sedim. Fantastično je, i tako je od prvog dana", rekao je.
"Paradajz ovde ima ukus paradajza"
Oduševile su ga i srpske pijace, koje ga podsećaju na detinjstvo na Sardiniji.
"Kvalitet hrane je neverovatan. Pojedete paradajz koji zaista ima ukus paradajza i krastavac koji ima ukus krastavca. Ti mirisi podsećaju me na detinjstvo, kada sam sa majkom ili bakom vikendom odlazio na pijacu", naveo je.
Pronašao je i brojne sličnosti.
"Ovde se prase peče na otvorenoj vatri, a na Sardiniji imamo istu tradiciju za Uskrs. Kada sam to video, pozvao sam roditelje i rekao: 'Ljudi, jedem pečeno prase'. Zaključili smo da očigledno imamo istu kulturu", rekao je Simone.
Dopadaju mu se roštilj, pekare, kiosci i kafane, ali priznaje da takvu hranu ne može da jede svakog dana.
"Sve je puno ukusa, ali me podseća na kuhinju moje bake, gde se stavlja mast na mast, pa još malo masti. Na Sardiniji pijemo grapu da 'isperemo' masnoću, a ovde se koristi rakija. Još jedna sličnost", našalio se.
Jednu stvar u Beogradu ipak ne podnosi
Iako je uglavnom zadovoljan životom u srpskoj prestonici, postoji nešto na šta, kako kaže, verovatno nikada neće moći da se navikne.
"Saobraćaj u špicu je neverovatan. Kada treba da odem iz ovog dela grada na Novi Beograd, u zavisnosti od doba dana mogu da ostanem zaglavljen satima. Pokušao sam autobusom, ali se on pretvori u rernu. Ako uzmete taksi, ponovo završite u gužvi. Jedino rešenje je da pronađete pravi trenutak za prelazak s jednog kraja grada na drugi", objasnio je.
Uprkos tome, tvrdi da se za pola godine promenio upravo zahvaljujući ljudima koje je upoznao.
"Duh i toplina ljudi vraćaju me u život. Osećam se energičnije, više cenim sve što radim, svaki trenutak koji provodim sa ljudima, pa čak i slobodno vreme. Srbija mi daje novu energiju i motivaciju", zaključio je Simone.
Celo iskustvo Simonea možete da pogledate u videu:
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
