- Svakodnevica 2004. izgledala je drugačije: čekao se dial-up internet, koristili su se MSN Messenger, SMS i fiksni telefoni.
- Nestale su i mnoge navike: papirne mape, videoteke, CD-ovi, štampani oglasi i odlazak na šalter ili u turističku agenciju.
Dvadeset dve godine ne zvuče baš mnogo. MONDO ove godine slavi 22. rođendan, pa smo se vratili u 2004, godinu kada je nastao, da se prisetimo kako je tada izgledala svakodnevica. Mnogi se te godine sećaju sasvim jasno, ali kada je uporedimo sa današnjicom, razlika je ogromna.
Internet je već bio deo života, mobilni telefoni odavno nisu bili novost, postojali su digitalni foto-aparati, mejl, internet pretraživači, pa čak i mobilni pristup pojedinim onlajn servisima. Ipak, većina stvari koje danas obavljamo za nekoliko sekundi preko jednog uređaja, tada je zahtevala više vremena, nekoliko različitih uređaja ili odlazak od kuće.
Telefon još nije bio istovremeno novčanik, televizor, navigacija, foto-aparat, turistička agencija i banka. Ako ste krenuli na put, možda ste poneli papirnu mapu. Ako ste propustili emisiju na televiziji, nije se podrazumevalo da ćete je pokrenuti od početka. Ako se prijatelj nije pojavio na dogovorenom mestu, niste mogli da pratite njegovu lokaciju na ekranu.
Evo 22 stvari koje su 2004. godine bile sasvim običan deo života, a danas su nestale iz svakodnevice ili ih radimo mnogo ređe:
1. Mnogi su još čekali da se internet "poveže"
Zvuk dial-up modema jedna je od stvari koje će mnogima odmah vratiti sećanje na početak dvehiljaditih. Dial-up 2004. nije bio jedini način povezivanja na internet. Brzi internet već se širio, ali je veliki broj korisnika i dalje pristupao mreži preko telefonske linije. To je bila prelazna godina. U novembru 2004. među korisnicima koji su internet imali kod kuće, gotovo polovina je i dalje koristila dial-up, dok je druga polovina već imala brzu vezu.
2. Dopisivali smo se preko MSN Messenger-a
Pre današnjih aplikacija za dopisivanje, MSN Messenger bio je jedno od mesta na kojima se odvijao društveni život. Statusi, nadimci, emotikoni i proveravanje ko se upravo pojavio "online", bili su deo svakodnevice miliona ljudi. Microsoft je u avgustu 2004. naveo da MSN Messenger ima oko 135 miliona aktivnih korisnika širom sveta. Danas se dopisivanje podrazumeva bez obzira na to gde smo. Tada je za mnoge bilo vezano prvenstveno za vreme provedeno za računarom.
3. Mobilni telefon još nije bio centar celog života
Mobilni telefoni 2004. nisu služili samo za pozive i SMS. Postojali su modeli sa kamerama, pristupom internetu, mejlu i različitim aplikacijama. Čak je i MSN Messenger već mogao da se koristi na pojedinim mobilnim uređajima. Microsoft je te godine, na primer, ponudio mobilne verzije Messenger-a i Hotmail-a korisnicima određenih Verizon telefona u SAD. Ipak, to još nije bio standard koji danas poznajemo. Za većinu ljudi telefon nije istovremeno zamenjivao računar, foto-aparat, novčanik, televizor, kartu, banku i navigaciju.
4. SMS poruke pisale su se mnogo pažljivije
Danas možemo da pošaljemo praktično neograničenu količinu teksta jednim dodirom ekrana. Početkom dvehiljaditih, SMS je bio mnogo važniji deo komunikacije, a dužina poruke se i te kako primećivala. Standardna SMS poruka mogla je da sadrži do 160 karaktera, pa se dobro pazilo koliko je poruka dugačka. Zbog toga su skraćenice, kratke rečenice i poruke bez mnogo suvišnih reči bile potpuno normalne.
5. "Memorija za poruke je puna" bio je pravi problem
Današnji telefoni bez problema čuvaju ogromne arhive razgovora. Na mnogim tadašnjim mobilnim telefonima kapacitet za čuvanje SMS poruka bio je veoma ograničen. Kada se memorija popuni, stare poruke morale su da se brišu da bi stigle nove. Zbog toga je ponekad postojala i mala dilema: koju poruku obrisati, a koju sačuvati.
6. Brojeve telefona češće smo znali napamet
Kućni broj, broj roditelja, najboljeg druga, partnera ili simpatije često nije morao da se traži. Naravno, mobilni imenici već su postojali, ali smo u vremenu fiksnih telefona i ranih mobilnih telefona mnogo češće pamtili brojeve ljudi koje redovno zovemo. Danas je dovoljno da dodirnemo nečije ime na ekranu, pa mnogi teško mogu da se sete čak i nekoliko brojeva svojih najbližih.
7. Poziv prijatelju počinjao je rečenicom: "Dobar dan, je l' tu..."
Fiksni telefon je 2004. i dalje imao važno mesto u mnogim domovima. Ako ste pozvali prijatelja ili simpatiju kod kuće, sasvim je moguće da vam se prvo javi njihov roditelj, brat, sestra ili baka. Tek posle kratkog: "Dobar dan, je l' tu...", slušalica bi stigla do osobe koju zapravo zovete.
8. Dogovor je glasio samo: "Vidimo se u osam kod sata"
Danas kašnjenje gotovo automatski prati poruka: "Stižem za pet minuta", "Gde si?" ili poslata lokacija. Pre 22 godine mnogo češće ste unapred određivali tačno mesto i vreme sastanka. Kada krenete od kuće, mogućnost stalnog dopisivanja i praćenja lokacije nije se podrazumevala. Ako neko kasni, čekate.
9. Fotografiju nismo mogli da pogledamo istog trenutka
Digitalni foto-aparati već su bili u upotrebi, ali analogni aparati i film nisu nestali preko noći. Za ljude koji su i dalje koristili foto-aparat sa filmom, fotografije sa rođendana, mora ili ekskurzije morale su prvo da se razviju. Tek tada ste mogli da otkrijete da je neko zažmurio, da kadar nije dobar ili da fotografija uopšte nije uspela.
10. Digitalni foto-aparat bio je poseban uređaj
Istovremeno se sve više fotografisalo digitalnim foto-aparatima. To je značilo još jedan uređaj u torbi, memorijsku karticu, baterije ili punjač, a fotografije su se kasnije prebacivale na računar. Danas sve to uglavnom obavlja uređaj koji nam je već u džepu.
11. Pesmu sa radija trebalo je uhvatiti na vreme
Snimanje muzike sa radija na kasetu najviše povezujemo sa osamdesetim i devedesetim, ali početkom dvehiljaditih kasete još nisu nestale iz svih kuća i automobila. Ko je tako pravio svoje muzičke kolekcije, znao je pravilo: čim krene omiljena pesma, pritisnite "record". A onda se nadate da voditelj neće početi da govori pre poslednjeg refrena.
12. U kolima smo menjali CD-ove
CD plejeri bili su uobičajeni u automobilima tog perioda, a muzička kolekcija često je putovala u posebnoj futroli punoj diskova. Ako vam se ne sluša album koji je trenutno u plejeru, nije bilo otvaranja aplikacije sa milionima pesama. Tražio se drugi CD. A ukoliko ne radi, obrišete ga o odeću ili dunete kako biste skinuli prašinu.
13. "Nareži mi taj disk" bila je sasvim obična rečenica
CD-R i CD-RW diskovi početkom dvehiljaditih bili su jedan od načina za čuvanje i prenošenje digitalnog sadržaja. Na njih su se snimali muzika, fotografije, dokumenta, programi ili drugi fajlovi. Danas iste stvari u nekoliko sekundi šaljemo preko interneta ili čuvamo u oblaku, a tada je prazan disk bio sasvim koristan predmet pored računara.
14. Film se birao i u videoteci
DVD je već bio veoma popularan, VHS još nije potpuno nestao, a videoteke su bile deo svakodnevice. Film ste mogli da birate šetajući između polica i gledajući omote, a posle gledanja trebalo je i da ga vratite. Striming servisi na kojima u nekoliko sekundi pokrećemo jedan od hiljada naslova tada nisu bili svakodnevica.
15. TV program je određivao kada nešto gledamo
Ako omiljena serija počinje u 21 čas, trebalo je da budete ispred televizora u 21. Snimanje programa jeste postojalo, ali današnje opcije gledanja unazad i sadržaj "na zahtev" nisu bile standard u većini domaćinstava. Ako propustite emisiju, često ste jednostavno morali da čekate reprizu.
16. Papirna mapa bila je saputnik u automobilu
Navigacioni uređaji već su postojali, ali nisu bili nešto što je svaki vozač imao pred sobom. Pametni telefoni sa današnjim navigacionim aplikacijama još nisu postojali, a sam Google Maps pokrenut je tek 8. februara 2005. godine. Zato su papirne mape, unapred zapisana uputstva i čuveno zaustavljanje uz pitanje "Izvinite, kako da stignemo do...?" bili mnogo češći deo putovanja.
17. Putovanje se rezervisalo odlaskom u turističku agenciju
Današnji način putovanja sa desetinama otvorenih ponuda, poređenjem cena hotela, rezervacijama smeštaja i avionskim kartama sa telefona, još nije bio svakodnevna rutina kakva je danas. Odlazak u turističku agenciju, razgovor sa agentom i izbor aranžmana iz ponude bili su potpuno uobičajeni.
18. Potvrde i rezervacije nosile su se na papiru
Čak i kada je rezervacija napravljena elektronski, telefon još nije bio mesto na kojem smo držali sve što nam je potrebno za putovanje. Potvrde rezervacija, adrese hotela, plan puta i drugi važni podaci često su se štampali. Papir u torbi bio je sigurnija opcija nego oslanjanje na pristup internetu u svakom trenutku.
19. Plaćanje računa značilo je odlazak na šalter
Za mnoge ljude plaćanje računa značilo je popunjavanje uplatnica i odlazak u poštu ili banku. Danas se ista obaveza često završi za nekoliko trenutaka u mobilnoj aplikaciji.
20. Telefonski imenik zaista je služio za traženje brojeva
Papirni telefonski imenici još su imali praktičnu svrhu. Brojevi građana, firmi i različitih službi mogli su da se pronađu listanjem debelih imenika koji su stajali u kući ili pored fiksnog telefona. Danas je mnogo prirodnije ukucati ime ili naziv firme u internet pretraživač.
21. Stan, posao ili polovni automobil tražili su se i među oglasima u novinama
Onlajn oglasi već su postojali, ali štampani mali oglasi nisu nestali. Novine su se listale, zanimljivi oglasi zaokruživali olovkom, a zatim su se pozivali navedeni brojevi telefona. Jedna stvar posebno bi danas delovala neobično. Kod velikog broja oglasa, niste imali deset fotografija koje možete odmah da pogledate.
22. Enciklopedije su još bile normalan izvor informacija
Vikipedija je 2004. već postojala. Pokrenuta je 15. januara 2001. godine. Zato ne bi bilo tačno reći da smo 2004. imali samo klasične enciklopedije. Ipak, Vikipedija tada još nije imala ni približno današnji obim. Dobar pokazatelj koliko je bila mlađa, jeste podatak da je engleska Vikipedija do milionitog članka stigla tek 2006. godine. Za školski referat, domaći zadatak ili informaciju o nekoj temi, knjige i enciklopedije sa police zato su i dalje bile prirodno mesto za početak potrage.
Prošle su samo 22 godine, a promenilo se gotovo sve što radimo
Možda je najzanimljivije to što 2004. nije bila svet bez tehnologije. Naprotiv. Imali smo internet, mobilne telefone, digitalne foto-aparate, mejl i instant poruke. MSN Messenger je tada imao oko 135 miliona aktivnih korisnika širom sveta, a brzi internet već je ozbiljno potiskivao dial-up.
Ono što se promenilo, jeste koliko je sve to postalo brzo, stalno dostupno i objedinjeno u jednom uređaju. Nekada smo posebno nosili telefon, foto-aparat, CD plejer, kartu grada, odštampanu rezervaciju i možda nekoliko brojeva zapisanih na papiru. Danas sve to može da stane u telefon koji nosimo u džepu.
Možda 2004. nije toliko daleka koliko nam ponekad izgleda, ali je dovoljno daleka da se uz jedno "Nareži mi CD", zvuk modema ili pitanje "Je l' tu?" mnogima u sekundi vrati čitav jedan period života. Slažete se?
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
