- U mnogim kućama postojale su stvari "za goste" koje se nisu koristile svakodnevno.
- Bombonjera, keks ili piće često su se čuvali netaknuti za posetu.
- Deci je najteže padalo pravilo da se slatkiši ne otvaraju pre vremena.
Najlepše čaše stajale su u vitrini, novi peškiri čekali su posetu, a bombonjera se nije otvarala bez pitanja. U mnogim porodicama postojale su stvari koje su ukućani svakodnevno gledali, ali ih nisu koristili.
"Nemoj tu čašu, to je za goste". Nije bilo potrebno dodatno objašnjenje. Vratite je na policu i uzmete onu iz koje inače pijete. U mnogim kućama granica je bila jasna, a to je da su jedne stvari za svaki dan, a druge se iznose kada neko dođe.
Nisu svi imali ista pravila. Negde se čuvao ceo servis, negde samo nekoliko lepših čaša. Ipak, ako vam je poznata rečenica "Ostavi to, za goste je", verovatno ćete se setiti bar jedne od ovih stvari:
1. Tanjiri koji se ne koriste svakog dana
Obični tanjiri bili su nadohvat ruke. Oni iz boljeg servisa stajali su u vitrini ili na višoj polici, uredno složeni dok ne dođe prilika da se postavi svečaniji sto. Kada bi ih konačno izneli, za stolom se pazilo više nego inače. Posle ručka prali su se pažljivo i vraćali na mesto. Jedan polomljen tanjir značio bi da komplet više nije ceo.
2. Čaše koje se vade pred posetu
Za vodu uz ručak koristile su se jedne čaše, a za goste druge. Mogle su da budu poklon ili deo kompleta koji se čuvao godinama. Ono po čemu ste ih najlakše prepoznavali, bilo je jednostavno. Niste smeli sami da ih uzmete. Tek kada bi neko pozvonio, vitrina se otvarala. Iz nje su izlazile čaše koje su ukućani viđali svakog dana, ali su ih retko držali u rukama.
3. Stolnjak zbog kojeg se pazilo na svaku kap
Na stolu se obično nalazio stolnjak koji može lako da se opere ili ga nije bilo uopšte. Onaj bolji čekao je slavlje, praznik ili goste. Njegovo postavljanje značilo je da se nešto sprema. Odjednom su se pažljivije spuštale šolje, tanjiri i čaše, a na prosut sok reagovalo se brže nego inače.
4. Peškiri koji su uvek izgledali kao novi
U nekim kupatilima postojali su peškiri koje ukućani nisu uzimali. Čuvali su se čisti i uredno složeni za ljude koji dolaze u posetu. Ako biste posegnuli za jednim od njih, neko bi vas uputio na "vaš" peškir. Nije važno što su oba bila u istom ormaru. Znalo se koji kome pripada.
5. Bombonjera koja se ne otvara
Kutija keksa, bombonjera ili flaša pića mogli su dugo da stoje netaknuti. "To ćemo kad neko dođe", govorilo se svaki put kada bi neko predložio da se otvore. Deci je to pravilo često bilo najteže da prihvate. Slatkiš je bio tu, u kući, ali se čekala prilika koja nema veze s tim koliko vam se baš tada jeo.
Neke od tih čaša i danas stoje u vitrinama, a poneka bombonjera čeka da neko pozvoni. Ako ste je godinama gledali na polici, znate koliko je bilo teško objasniti detetu da je slatkiš u kući, ali da još nije vreme da se pojede.
A možda će se neko, čitajući ovo, setiti svojih "posebnih" čaša i izvaditi ih večeras. Bez ikakvog povoda.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
