- Grejna sezona smanjuje relativnu vlažnost u stanu.
- EPA preporučuje vlažnost od 30 do 50 odsto.
- Pregrejana spavaća soba i slabo provetravanje mogu da pogoršaju san i zadrže unutrašnje zagađivače u prostoru.
Sa početkom hladnijih dana sve više vremena provodimo u zatvorenim prostorijama, a radijatori postaju neizostavni deo svakodnevice. Iako grejanje donosi prijatnu temperaturu i štiti od hladnoće, ono istovremeno menja uslove u domu, uključujući temperaturu i relativnu vlažnost vazduha.
Zato se tokom grejne sezone mnogi suočavaju sa suvim nosom i grlom, ispucalim usnama, zategnutom kožom, iritacijom očiju, ali i osećajem da se tokom noći ne naspavaju dovoljno. Problem, međutim, nije samo u tome što je vazduh "suv". Važnu ulogu ima i činjenica da tokom hladnih meseci manje provetravamo prostorije.
Da li radijatori zaista isušuju vazduh?
Često se kaže da radijator "izvlači vlagu iz vazduha", ali to nije baš precizan opis onoga što se dešava. Kada se hladan vazduh spolja zagreje u prostoriji, njegova relativna vlažnost opada. Zbog toga vazduh u zagrejanom prostoru može da deluje mnogo suvlje, iako radijator ne uklanja vodu iz vazduha na način na koji to, na primer, radi odvlaživač.
Preniska vlažnost može da iritira sluzokožu nosa i grla, izazove suve oči i doprinese osećaju nelagodnosti u sinusima. Zato nije neobično da tokom zime primetimo da nam se koža više peruta, usne pucaju, a nos i grlo postaju osetljiviji.
Kolika vlažnost vazduha je zapravo dobra?
Ni previše suv ni previše vlažan vazduh nisu idealni.
Američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) preporučuje da relativna vlažnost u domu bude između 30 i 50 odsto. Vlažnost iznad 60 odsto povećava rizik od problema sa vlagom i buđi, dok preniska vlažnost može da doprinese iritaciji sluzokože.
Zato pre nego što kupite ovlaživač vazduha možda je najbolje da prvo proverite kakva je situacija u vašem stanu. Mali higrometar može da pokaže da li je vazduh zaista presuv ili je problem potpuno druge prirode.
Kako grejanje može da utiče na san?
Temperatura prostorije važna je i za kvalitet sna. Tokom grejne sezone jedna od čestih grešaka jeste pregrevanje spavaće sobe, naročito tokom noći. Previše topao i suv prostor je neprijatan, posebno ako već imate problema sa suvim nosom ili grlom. Suve sluzokože doprinose nelagodnosti, žeđi ili buđenju tokom noći.
Zato spavaća soba ne mora da bude najtoplija prostorija u stanu. Umesto da radijator radi punom snagom celu noć, važnije je da se pronađe temperatura pri kojoj vam je prijatno, a prostorija nije zagušljiva.
Zimi vazduh u prosoriji može da deluje "teško". Kada zahladi, prirodno je da pozori budu zatvoreni duže nego tokom toplijih meseci. Kuvanje, tuširanje, sušenje veša i samo disanje ukućana stalno menjaju sastav vazduha u prostoriji.
Ako se prostor ne provetrava dovoljno, unutrašnji zagađivači mogu da ostanu zarobljeni u njemu. EPA navodi da odgovarajuća ventilacija pomaže u smanjenju koncentracije unutrašnjih zagađivača, dok nedovoljna razmena vazduha može da poveća izloženost različitim zagađenjima.
Mogu li biljke da pomognu?
Sobne biljke mogu blago da doprinesu povećanju vlažnosti vazduha, jer tokom procesa transpiracije ispuštaju određenu količinu vode u okolinu. Zbog toga nekoliko biljaka u prostoriji poboljšava situaciju, naročito tokom grejne sezone kada je vazduh često suv.
Ipak, one ne mogu da urade previše. Biljke ne mogu pouzdano da zamene ovlaživač vazduha kada je vlažnost u prostoriji veoma niska, niti će same da reše problem lošeg provetravanja. Takođe, prevelik broj biljaka i prekomerno zalivanje mogu da povećaju vlažnost i da stvore povoljnije uslove za pojavu buđi i mikroorganizama u zemlji.
Zato je najbolja opcija nekoliko biljaka koje vam prijaju u prostoru, ali se na njih ne oslanjajte kao na glavni način regulisanja vlažnosti.
Higrometar je i dalje najjednostavniji način da proverite kakvi su stvarni uslovi u vašem domu.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
