- Crvene, žute i zelene slatke paprike psi uglavnom smeju da jedu umereno, ali prevelika količina može da izazove gasove, mučninu i povraćanje.
- Bezbednije opcije su šargarepa, krastavac, tikvica, boranija, bundeva, brokoli i grašak.
Video haskija koji krišom uzima crvene paprike, jednu za drugom i nastavlja da ih jede dok ne pojede čak šest komada, nasmejao je korisnike društvenih mreža. Ipak, nakon pohoda na povrće, pas je počeo da povraća. Koje povrće psi smeju da jedu i koliko je ono dobro za njih?
Iako se povrće često smatra zdravim izborom, nisu sve namirnice bezbedne za pse. Čak i one koje nisu otrovne mogu da izazovu probleme ako ih životinja pojede previše ili ako nisu pravilno pripremljene.
Da li psi smeju da jedu crvene paprike?
Dobra vest za vlasnike pasa je da crvene, žute i zelene slatke paprike uglavnom mogu da budu deo njihove ishrane, pod uslovom da se daju umereno. One nisu ljute poput čili papričica, a sadrže vitamine, vlakna i antioksidanse. Crvena paprika posebno je bogata beta-karotenom, koji organizam može da pretvori u vitamin A. Ovaj vitamin ima važnu ulogu u očuvanju vida, kože i normalnog funkcionisanja imunskog sistema.
Ipak, to ne znači da psu treba davati celu papriku, a naročito ne šest komada odjednom. Prevelika količina može da optereti digestivni sistem i dovede do gasova, proliva, mučnine i povraćanja.
Ako vlasnik želi da svom ljubimcu ponudi papriku, najbolje je da je dobro opere, ukloni peteljku i iseče na male komade. Može da se posluži sirova ili blago termički obrađena, bez dodatka soli, ulja i začina. Ako pas prvi put proba ovu namirnicu, najbolje je da se počne sa malom količinom i da pratite njegovu reakciju.
Koje povrće psi smeju da jedu?
Povrće može da bude povremena poslastica i dopuna uravnoteženoj ishrani psa. Ipak, ono nije neophodno svakom psu u istoj meri, niti može da zameni kompletnu hranu prilagođenu njegovim nutritivnim potrebama.
Neke od namirnica koje se uglavnom smatraju bezbednim za pse, kada se pravilno pripreme i daju umereno, jesu:
- Šargarepa - sadrži vlakna i beta-karoten, a može da se ponudi sirova, isečena na odgovarajuće komade, ili kuvana bez dodataka. Veličinu komada treba das prilagodite psu kako bi se smanjio rizik od gušenja.
- Krastavac - sadrži mnogo vode, a relativno malo kalorija, pa može da posluži kao osvežavajuća povremena poslastica.
- Tikvica - može da se ponudi sirova ili kuvana, bez ulja i začina. Lako se uklapa u povremeno obogaćivanje obroka.
- Boranija - može da se posluži kuvana ili pripremljena na pari, bez soli i dodataka. Važno je da izbegavate varijante spremljene sa lukom ili belim lukom.
- Bundeva - obična, kuvana bundeva bez dodatog šećera i začina može da obezbedi vlakna. Treba da razlikujete čistu bundevu od zaslađenih proizvoda i začinjenih mešavina.
- Brokoli - psi mogu da pojedu male količine, ali prevelika porcija može da izazove stomačne tegobe. Najbolje da ga ponudite u malim komadima, bez dodataka.
- Grašak - običan grašak može da se ponudi umereno, bez soli i začina, ukoliko odgovara individualnim potrebama psa.
Zajedničko pravilo za sve ove namirnice jeste da se uvode postepeno, da budu sveže i pravilno oprane i da se prilagode veličini, uzrastu i zdravstvenom stanju životinje.
Koje povrće psi ne smeju da jedu?
Dok pojedine vrste povrća mogu da budu bezbedna poslastica, druge predstavljaju ozbiljan rizik. Posebnu pažnju treba da obratite na sledeće namirnice:
- Crni i beli luk, praziluk i vlašac - pripadaju istoj biljnoj grupi i mogu da oštete crvena krvna zrnca kod pasa, što može da dovede do anemije. Rizik postoji i kada su ovi sastojci kuvani ili se nalaze u sosovima, supama i ostacima ljudskih obroka.
- Ljute papričice - nisu isto što i slatke crvene paprike. Čili i slične ljute vrste mogu da nadraže usta i digestivni trakt i izazovu povraćanje ili proliv, pa ih ne treba davati psima.
- Sirov krompir i zeleni delovi krompira - sirov krompir, naročito kada je zelen ili proklijao, može da sadrži povišene količine glikoalkaloida, poput solanina. Zato ne treba da se daje psima. Običan, dobro kuvan krompir bez dodataka može da bude prihvatljiv u malim količinama, ali nije zamena za kompletnu hranu.
- Zeleni delovi paradajza i nezreli zeleni plodovi - mogu da sadrže više tomatina nego potpuno zreli plodovi. Zreli paradajz bez peteljke uglavnom se smatra bezbednim u malim količinama, ali biljku i zelene plodove treba držati van domašaja ljubimca.
Osim povrća, vlasnici bi trebalo da znaju da su za pse opasni i grožđe i suvo grožđe, čokolada, proizvodi sa ksilitolom, alkohol i makadamija orasi. To nisu namirnice koje treba da dajete psima ni u malim količinama.
Koliko povrća pas zapravo treba da jede?
Ne postoji univerzalna količina povrća koja odgovara svakom psu. Potrebe zavise od telesne mase, uzrasta, aktivnosti, zdravstvenog stanja i vrste hrane koju već jede. Povrće i druge poslastice ne bi trebalo da čine više od približno 10 odsto ukupnog dnevnog kalorijskog unosa, dok bi najveći deo trebalo da potiče iz potpune i uravnotežene hrane prilagođene psu.
Vlasnici takođe treba da imaju na umu da zdrava namirnica ne mora da bude dobar izbor u neograničenoj količini. Baš kao što previše hrane može da izazove tegobe kod ljudi, i pseći organizam može burno da reaguje na veliku količinu hrane koju inače dobro podnosi.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
