- Lučindan, praznik Svetog Luke, u narodu prate verovanja o zaštiti domaćinstva, zdravlju stoke i dolasku zime.
- Na ovaj dan torovi su se opasivali koncem da bi se ovce zaštitile od vukova, a po položaju ovaca predviđala se zima.
Srpska pravoslavna crkva 31. oktobra obeležava Svetog apostola i jevanđelistu Luku, praznik u narodu poznat kao Lučindan. Reč je o jednoj od čestih krsnih slava u Srbiji, a ovaj dan prate brojna narodna verovanja, posebno ona povezana sa dolaskom zime, zaštitom domaćinstva i zdravljem stoke.
Sveti Luka bio je jedan od četvorice jevanđelista, autor trećeg jevanđelja Novog zaveta i Dela apostolskih. Prema hrišćanskom predanju, rođen je u Antiohiji, bio je lekar i blizak saradnik apostola Pavla. Posebno je zanimljivo to što se smatra i začetnikom hrišćanskog ikonopisa. Predanje mu pripisuje izradu prvih ikona Presvete Bogorodice, zbog čega ga poštuju i slikari i ikonopisci. Kao lekar, smatra se zaštitnikom medicine, farmacije, bolesnika i zdravstvenih radnika.
Običaj koji je trebalo da zaštiti stoku od vukova
Jedan od neobičnijih običaja vezanih za Lučindan potiče iz vremena kada je stočarstvo bilo važan deo života seoskih domaćinstava. Naime, naši preci su na ovaj praznik koncem opasivali torove, verujući da će tako zaštititi ovce od napada vukova tokom zime. Ovaj običaj povezuje se sa poznatom narodnom izrekom "Ide Luka, eto vuka", koja simbolično najavljuje period godine kada vukovi zbog hladnoće i nedostatka hrane češće prilaze stoci i naseljima.
Po ovcama se predviđalo kakva će biti zima
Lučindan je bio važan i za stočare koji su pažljivo posmatrali ponašanje životinja. Vuk Karadžić zabeležio je da se u Hercegovini na ovaj praznik gledalo kako ovce leže u toru. Ako su im noge bile podvijene ispod tela, verovalo se da predstoje teška zima i loša godina, dok su opružene noge smatrane dobrim znakom.
U pojedinim krajevima južne Srbije postojalo je i verovanje da prvi gost koji na Lučindan uđe u kuću može da nagovesti kakva će da budepredstojeća zima ili godina. Njegov dolazak posmatran je kao simboličan znak za period koji dolazi.
Ovnovske svadbe bile su deo starih običaja
Posebno zanimljiv običaj koji se u različitim krajevima vezivao za Lučindan bile su takozvane ovnovske svadbe. Domaćini su nekoliko sedmica pre praznika razdvajali ovnove od ovaca, a na sam dan praznika ponovo ih puštali zajedno.
Tom prilikom organizovane su gozbe, a običaj je imao i simbolično značenje, jer se verovalo da će tako da se obezbedi uspešno parenje i brojno potomstvo. U pojedinim sredinama ženska deca su pre puštanja ovnova među ovce uzjahivala životinje, uz verovanje da će tako da bude više ženskih jaganjaca.
Šta se ne radi na Svetog Luku?
Prema narodnom verovanju, na Lučindan treba da izbegavate svađe, ljutnju, nervozu i teške poslove. Sveti Luka u predanju je opisan kao blag i miran čovek koji je pomagao drugima, pa se verovalo da praznik treba da provedete u miru, slozi i dobrom raspoloženju. Uz ovaj dan vezuju se i poznate izreke "Sveti Luka, sneg do kuka" i "Ide Luka, eto vuka", koje pokazuju koliko je ovaj praznik nekada bio važan za poljoprivrednike i stočare koji su se pripremali za zimu.
Kada je reč o proslavljanju krsne slave, domaćini pripremaju slavski kolač, žito, vino i slavsku sveću. Pošto Sveti Luka 2026. godine pada u subotu, slava se ove godine obeležava uz mrsnu trpezu.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
