- Istraživanje Euronews Business-a pokazalo je da je za Srbiju prag višeg srednjeg dohodovnog sloja 975 evra mesečno za osobu koja živi sama.
- Srbija je među evropskim zemljama u kojima je za taj nivo prihoda potrebno manje od 1.000 evra, uz Albaniju, Tursku i Crnu Goru.
Koliko novca je potrebno da bi čovek u Evropi živeo bez svakodnevnog razmišljanja o računima, hrani i osnovnim troškovima? Odgovor zavisi od zemlje, cena, veličine domaćinstva, ali i toga da li neko poseduje stan ili mora da plaća kiriju. Ipak, novo poređenje Euronews Business-a pokazalo je koliki mesečni neto prihod domaćinstva je potreban da bi se dostigao prag koji označava početak višeg srednjeg dohodovnog sloja.
Prema ovom istraživanju, osobi koja živi sama u Srbiji potrebno je 975 evra mesečno kako bi dostigla taj nivo prihoda. Na prvi pogled, ova cifra deluje znatno niže u odnosu na pojedine evropske države, ali je važno da se uzme u obzir da se radi o poređenju sa medijalnim dohotkom svake zemlje, a ne o univerzalnom iznosu koji garantuje bezbrižan život.
Koliko je novca potrebno za udoban život u Evropi?
Euronews Business uporedio je 34 evropske zemlje kako bi utvrdio koliko novca je potrebno da bi pojedinac dostigao standard prihoda koji je viši od onog koji ima većina stanovnika njegove zemlje. Kao granicu su uzeli iznos koji je 50 odsto veći od srednjeg prihoda u toj državi. Drugim rečima, istraživali su koliko je potrebno da zarađujete da bi se našli u grupi sa višim primanjima u odnosu na ostatak stanovništva.
U Evropskoj uniji medijalni ekvivalentni raspoloživi dohodak tokom 2025. godine iznosio je 1.912 evra mesečno. Da bi jedna odrasla osoba koja živi sama dostigla prag od 150 odsto, bilo joj je potrebno 2.867 evra mesečno. Razlike među državama su ogromne. Najniži iznos zabeležen je u Severnoj Makedoniji, gde je potrebno 603 evra mesečno, dok je na drugom kraju liste Švajcarska sa čak 6.491 evrom. U okviru Evropske unije, najviši prag ima Luksemburg sa 6.256 evra, a najniži Rumunija sa 1.023 evra mesečno.
Iznad 4.000 evra mesečno potrebno je i u:
- Norveškoj (5.240),
- Austriji (4.568),
- Danskoj (4.524),
- Irskoj (4.392) i
- Holandiji (4.308 evra).
Kada je reč o najvećim evropskim ekonomijama, Nemačka prednjači sa 3.611 evra, a slede Francuska sa 3.307, Italija sa 2.758 i Španija sa 2.546 evra. To znači da je osobi koja živi sama u Nemačkoj potrebno čak 1.065 evra više mesečno nego nekome u Španiji da bi dostigla isti relativni dohodovni položaj.
Srbija među zemljama u kojima je potrebno manje od 1.000 evra
Srbija se nalazi u grupi evropskih zemalja u kojima je izračunati prag niži od 1.000 evra mesečno. Pored naše zemlje, u ovoj grupi su Albanija sa 723 evra, Turska sa 755 i Crna Gora sa 825 evra. Zajedno sa Severnom Makedonijom, svih pet država nalaze se među kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji.
Ipak, to ne znači da je u Srbiji sa 975 evra moguće bez problema da pokrijete sve troškove i živite komotno. Ovaj iznos predstavlja statistički prag u odnosu na raspodelu prihoda unutar zemlje, a ne procenu koliko novca je svakom pojedincu zaista potrebno za stanovanje, hranu, prevoz, izlaske i štednju.
Koliko je potrebno paru ili porodici sa decom?
Zanimljivo je i to što se za dvoje ljudi koji žive zajedno ne računa da im je potreban dvostruko veći prihod nego osobi koja živi sama. Razlog je što dele određene troškove, poput stanarine i računa za struju i grejanje. Prema metodologiji Eurostata, paru bez dece potrebno je 1,5 puta više prihoda nego samostalnoj odrasloj osobi, dok se za porodicu sa dvoje dece mlađe od 14 godina koristi koeficijent 2,1.
Kada se ovi koeficijenti primene na izračunati prag za Srbiju, dolazi se do približno 1.463 evra mesečno za par i 2.048 evra za porodicu sa dvoje dece.
Novac nije jedino merilo udobnog života
Stručnjaci upozoravaju da prihod sam po sebi ne može da pokaže koliko je neko zaista finansijski siguran. Veliku ulogu imaju i ušteđevina, imovina, vlasništvo nad nekretninama, ali i mesto u kojem osoba živi. Tako neko sa manjom platom, ali sopstvenim stanom i ušteđevinom, može da ima znatno manje finansijskih briga od osobe koja zarađuje više, ali svakog meseca izdvaja veliki deo prihoda za kiriju i otplatu dugova.
Profesor Koen Kaminala sa Univerziteta u Lajdenu istakao je da udoban život ne bi trebalo da se svede samo na mogućnost plaćanja računa. On podrazumeva i adekvatno stanovanje, hranu, energiju i prevoz, ali i mogućnost da se učestvuje u društvenom životu, priušti poneko zadovoljstvo i ostavi novac sa strane. Posebno je važno da domaćinstvo može da podnese neočekivani trošak ili privremeni gubitak prihoda, a da se odmah ne nađe u ozbiljnim finansijskim problemima.
Zbog toga prag od 150 odsto medijalnog dohotka treba da se posmatra kao pokazatelj relativnog položaja domaćinstva u sopstvenoj zemlji, a ne kao garanciju da će neko sa tim primanjima da živi bez finansijskih briga.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
