- U standardnom srpskom za neophodnu radnju koristi se bezlično"treba da" ili "trebalo bi da", a ne "trebam da idem".
- Oblik "trebam" je pravilan kada znači da je neko nekome potreban, kao u rečenicama "Trebam ti" ili "Trebam tvoju pomoć".
Da li se pravilno piše "treba da idem" ili "trebam da idem"? A šta je sa izrazima "trebalo bi" i "trebaš mi"? Glagol "trebati" često izaziva nedoumice, čak i kod onih koji inače nemaju problema sa pravopisom. Razlog je to što se u svakodnevnom govoru različiti oblici koriste gotovo ravnopravno, iako nemaju uvek isto značenje niti se upotrebljavaju na isti način.
Kada govorimo o tome da je neka radnja neophodna, odnosno da nešto moramo ili valja da uradimo, u standardnom srpskom jeziku najčešće se koristi bezlični oblik "treba". On ostaje isti bez obzira na to ko obavlja radnju.
Na primer:
- Treba da odem kod lekara.
- Treba da razgovaraš sa njim.
- Treba da završimo obaveze na vreme.
- Treba da proverite sve informacije.
Dakle, nije potrebno da menjate oblik glagola prema licu. Kažemo "treba da idem", a ne "trebam da idem", kada želimo da izrazimo neophodnost neke radnje.
Kada se koristi "trebam"?
Oblik "trebam" nije sam po sebi nepravilan, ali se koristi u drugačijoj konstrukciji. Kada glagol "trebati" ima značenje biti potreban, može da se menja po licima.
Na primer:
- Trebam ti za ovaj projekat.
- Trebam tvoju pomoć.
- Trebam nekome ko će mi pomoći.
U ovim primerima osoba koja govori jeste ona koja je nekome potrebna ili nešto što je potrebno. Zato je važno da razlikujete "trebam ti" od "treba da ti pomognem", jer nemaju isto značenje.
A šta je pravilno: "trebaš" ili "treba"?
I ovde je presudno šta želimo da kažemo. Kada govorimo o nečemu što druga osoba treba da uradi, pravilno je reći "treba da dođeš", "treba da učiš" ili "treba da me pozoveš".
Međutim, kada želimo da kažemo da nam je neka osoba potrebna, možemo da upotrebimo oblik "trebaš".
Na primer:
- Trebaš mi.
- Trebaš nam za ovaj posao.
- Mnogo mi trebaš u ovom trenutku.
U ovim rečenicama "trebaš" ima značenje da je neko potreban, a ne da treba nešto da uradi.
Kako se piše: "trebalo bi" ili "trebali bi"?
Izraz "trebalo bi" koristi se kada govorimo o nečemu što bi bilo poželjno, preporučljivo ili potrebno da se uradi. U bezličnoj konstrukciji ovaj oblik ostaje nepromenjen, bez obzira na to ko treba da obavi radnju.
Na primer:
- Trebalo bi da više spavam.
- Trebalo bi da razgovaramo o tome.
- Trebalo bi da proveriš dokumenta.
- Trebalo bi da odemo ranije.
Često se čuje i "trebali bi da razgovaramo", ali kada je reč o bezličnoj konstrukciji, standardni oblik je "trebalo bi da razgovaramo".
Ipak, "trebali" nije uvek pogrešno. Kada se koristi u ličnom značenju glagola "trebati", može da se slaže sa subjektom, na primer: "Oni su mi trebali za posao".
Da li se piše "trebalo bih" ili "trebalo bi"?
Ovo je još jedna česta nedoumica. Pravilno je "trebalo bi" kada izražavamo preporuku ili obavezu u bezličnoj konstrukciji.
Na primer:
- Trebalo bi da krenem.
- Trebalo bi da se odmorimo.
- Trebalo bi da obratiš pažnju.
Oblik "trebalo bih" nije odgovarajuća zamena za ovu konstrukciju. Međutim, može da se javi u drugačijem rečeničnom sklopu, kada je "bih" deo kondicionala, a "trebalo" ima drugo značenje.
Kako najlakše da zapamtite?
Kada želite da kažete da je neku radnju potrebno da obavite, koristite "treba da" ili "trebalo bi da": "Treba da učim", "Treba da krenemo", "Trebalo bi da se vidimo".
Kada želite da kažete da je neka osoba ili stvar nekome potrebna, koristite odgovarajući oblik glagola: "Trebam ti", "Trebaš mi", "Trebaju mi tvoje beleške". Najvažnije je, dakle, da ne posmatrate ove oblike kao međusobno zamenljive. Njihova pravilna upotreba zavisi od značenja i konstrukcije u kojoj se nalaze.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
