- Inuiti na Arktiku vekovima razvijaju neobične načine čuvanja hrane, prilagođene surovim uslovima i oskudici namirnica.
- Kiviak se pravi od stotina morskih ptica u koži foke, a fermentisano jelo se služi tokom zimskih okupljanja i proslava.
Zamislite da vam neko za večeru posluži nekoliko meseci fermentisane morske ptice, sirovu kožu kita ili meso foke koje je odležalo u sopstvenoj masnoći. Dok bi mnogi od nas verovatno odbili i da pomirišu takav obrok, pojedinim stanovnicima arktičkih oblasti upravo su ovakva jela deo tradicije i kulinarskog nasleđa.
Inuiti, starosedeoci arktičkih područja Grenlanda, Kanade i Aljaske, vekovima su morali da pronalaze načine da prežive u uslovima u kojima je sveže voće i povrće bilo teško dostupno, a temperature su veliki deo godine bile ekstremno niske. Zato su razvili posebne načine lova, pripreme i čuvanja hrane, a neki od njih danas zvuče gotovo neverovatno.
Morskim pticama pune kožu foke i ostavljaju ih da fermentišu mesecima
Jedan od najneobičnijih specijaliteta zove se kiviak i tradicionalno se priprema u severozapadnom Grenlandu. Za njegovo pravljenje koriste se stotine malih morskih ptica koje se stavljaju u prethodno pripremljenu kožu foke. Ona se zatim zašije, premaže masnoćom i zakopa ispod kamenja, gde ostaje nekoliko meseci.
Kada fermentacija završi, ptice se vade iz kože i pripremaju za jelo. Ovaj specijalitet ima veoma intenzivan miris, zbog čega se često jede na otvorenom. Ipak, među pripadnicima zajednice Inughuit sa severozapada Grenlanda kiviak ima posebno mesto i tradicionalno se služi tokom zimskih okupljanja i proslava.
Jedu sirovu kožu i masnoću kita
Još jedno tradicionalno jelo poznato je pod nazivom maktaaq, odnosno muktuk. Priprema se od kože i masnog sloja kita, najčešće beluge ili grenlandskog kita, a može da se jede sirovo ili pripremljeno na druge načine.
Nekome ko nije navikao na ovakvu hranu kombinacija žilave kože i masnoće verovatno ne zvuči naročito privlačno, ali je ovaj specijalitet važan deo tradicionalne ishrane pojedinih inuitskih zajednica. Posebno je značajan i zbog hranljivih materija koje obezbeđuje u sredini u kojoj su mnoge namirnice teško dostupne.
Kod njih se ne baca gotovo nijedan deo foke
U pojedinim arktičkim zajednicama foka je mnogo više od izvora mesa. Tradicionalno se koriste gotovo svi njeni jestivi delovi, odnosno meso, jetra, srce, oči, iznutrice, peraja i masnoća.
Ovi delovi mogu da se jedu sirovi, kuvani, sušeni, zamrznuti ili fermentisani. Čak se i oči foke u nekim zajednicama smatraju posebnim zalogajem. Masnoća se, osim za ishranu, tradicionalno koristila i za druge potrebe, dok je koža imala važnu ulogu u izradi odeće i obuće koja štiti od ekstremne hladnoće.
Fermentisano meso morža čuva se pod kamenjem
Na listi neobičnih tradicionalnih specijaliteta nalazi se i igunaq, fermentisano meso morža. U nekim zajednicama meso, koža i masnoća morža ostavljaju se da odleže i fermentišu, a gomila se pokriva teškim kamenjem kako bi se zaštitila od životinja. Ovakav način čuvanja hrane nastao je u vreme kada nije bilo frižidera ni savremenih metoda konzerviranja. Fermentacija je omogućavala da se namirnice sačuvaju za kasnije, što je bilo posebno važno tokom dugih i surovih zima.
Ovakva tradicionalna hrana zahteva veoma dobro poznavanje načina pripreme. Nepravilna fermentacija može da bude opasna i da izazove ozbiljno trovanje.
Iako se o ovim jelima često govori kao o najčudnijoj hrani na svetu, za zajednice koje ih pripremaju ona predstavljaju mnogo više od neobičnih recepata. Reč je o znanju koje se prenosilo generacijama, prilagođavanju surovim prirodnim uslovima i tradiciji koja je pomogla ljudima da opstanu u jednom od najnegostoljubivijih područja planete.
Danas se način života na Arktiku menja, a tradicionalne namirnice u mnogim sredinama sve više ustupaju mesto kupovnoj hrani. Ipak, pojedini specijaliteti i dalje se pripremaju i služe tokom porodičnih okupljanja, praznika i važnih događaja.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
