- Golubovi su u eksperimentu Univerziteta u Ajovi učili da prepoznaju vizuelne kategorije i došli do prosečne tačnosti od 68 odsto.
- Istraživači taj način učenja povezuju sa osnovnim principima veštačke inteligencije, kroz iskustvo, pokušaje i nagrade.
Od slikarstva do mamografije, gradske ptice pokazuju iznenađujuće veštine u prepoznavanju i kategorizaciji. Na trgovima nam se motaju oko nogu, strpljivo čekaju da nekome ispadne komadić peciva, a na balkonima ih uglavnom ne dočekujemo sa oduševljenjem. Golubovi su toliko uobičajen deo gradskog života da ih retko posmatramo sa zanimanjem. Još ređe se pitamo šta sve mogu da nauče.
A upravo su te ptice naučnicima poslužile za istraživanje jedne sposobnosti koja povezuje učenje kod životinja i veštačku inteligenciju: usvajanje obrazaca kroz iskustvo. Istraživanje predstavljeno na sajtu Univerziteta u Ajovi, objavljeno 2023. godine, bavilo se učenjem kategorija. Autori su ispitivali mogu li golubovi da savladaju zahtevan zadatak u kojem bi traženje jednostavnog pravila bilo loše rešenje, piše Slobodna Dalmacija.
Spona sa veštačkom inteligencijom
Ljudi često pokušavaju da uvedu red u nepoznato. Tražimo zajedničku osobinu, postavimo pravilo, pa proveravamo da li ono funkcioniše i u sledećem primeru. Ipak, postoje zadaci u kojima takav pristup teško donosi uspeh. Golubovi su u ovom istraživanju postepeno povezivali prikazane nadražaje sa odgovarajućim odgovorima. Takvo učenje naziva se asocijativnim: iskustvo pomaže da se oblikuje budući izbor. Upravo se u snazi tog mehanizma nalazi spona sa određenim oblicima veštačke inteligencije.
Eksperiment sa 4 goluba
Posmatrali su vizuelne uzorke i kljucanjem levog ili desnog tastera birali kojoj kategoriji pripadaju. Za tačan odgovor dobijali su nagradu u vidu hrane, dok je pogrešan izbor prolazio bez nje. Na početku su pogađali otprilike u polovini slučajeva. Nakon brojnih pokušaja, prosečna tačnost porasla je na 68 odsto. Zadatak su, dakle, postepeno savladavali iskustvom, bez potrebe da formulišu pravilo kakvo bi čovek pokušao da izrazi rečima. Istraživači su taj način učenja uporedili sa osnovnim principima kojima se koriste i sistemi veštačke inteligencije pri učenju prepoznavanja obrazaca.
Privlačno je zaključak prepričati tvrdnjom da golubovi "razmišljaju kao veštačka inteligencija". Preciznije je, međutim, govoriti o sličnosti određenog mehanizma učenja. Istraživanje pokazuje koliko postepeno povezivanje nadražaja i odgovora može biti efikasno pri savladavanju složenih kategorija. Poređenje sa veštačkom inteligencijom samo je jedan od razloga zbog kojih su golubovi zanimljivi istraživačima. Njihove sposobnosti proučavaju se decenijama, a neki eksperimenti zvuče kao da je neko ovim gradskim pticama odlučio da priredi malu maturu iz umetnosti, matematike i jezika.
U istraživanju objavljenom 1995. godine golubovi su naučili da razlikuju reprodukcije Moneovih i Pikasovih slika. Naučeno su mogli da primene i na dotad neviđenim delima tih umetnika, što pokazuje da njihov uspeh nije počivao samo na pamćenju pojedinačnih prikaza.
Zanimljive rezultate ostvarili su i u zadacima sa količinama. Rad objavljen 2011. u časopisu Science pokazao je da mogu da nauče da poređaju grupe predmeta prema njihovom broju, od manjeg ka većem. Izraz "znaju da broje" zato treba shvatiti u kontekstu razlikovanja količina i njihovog redosleda, a ne ljudskog izgovaranja brojeva. U eksperimentu Univerziteta u Ajovi četiri goluba su učenjem dostigla prosečno 68 odsto tačnih odgovora. Učenje kroz pokušaje, greške i nagrade povezuje golubove sa osnovnim principima nekih sistema veštačke inteligencije.
Ni slova i slike im nisu nepremostiva prepreka
U istraživanju iz 2016. godine naučili su da razlikuju engleske reči od nizova slova koji nisu reči, pa su naučeno delimično primenjivali i na nove primere. To ne znači da su razumeli značenje napisanog, već da su mogli da prepoznaju pravilnosti u rasporedu slova.
Možda najviše iznenađuje istraživanje objavljeno 2015. godine. Golubovi su nakon treninga naučili da razlikuju dobroćudno od zloćudnog tkiva dojke na digitalnim mikroskopskim slikama, a uspešnost su pokazali i na novim prikazima. U istom radu ispitivani su i na mamografskim snimcima, uz različite rezultate u zavisnosti od zadatka. Tvrdnju da "otkrivaju rak" stoga valja precizirati: reč je o prepoznavanju karakteristika na slikama u kontrolisanim eksperimentima.
Sve te sposobnosti daju nam dobar razlog da se malo duže zagledamo u ptice pored kojih svakodnevno prolazimo. Ono što nama izgleda kao običan golub, naučnicima je vredan sagovornik u istraživanju učenja, pamćenja i vizuelnog prepoznavanja. Za drugačiji pogled na naše pernate komšije i to je sasvim dovoljno. Sledeći put kada golub kraj klupe strpljivo bude čekao mrvicu vašeg doručka, možda ćete ga pogledati sa malo više zanimanja. Iza tog naizgled običnog gradskog prizora krije se životinja čije sposobnosti zaslužuju više od usputnog odmahivanja rukom.
Bonus video:
