- Pravilno je "doduše" kada znači istina, zaista ili mora se priznati, pa se piše sastavljeno.
- Oblik "do duše" piše se odvojeno kada je u pitanju predlog 'do' i imenica 'duša'.
Da li ste se nekada zapitali da li se piše "doduše" ili "do duše"? Iako zvuče gotovo isto, ova dva oblika nemaju isto značenje, a samo jedan se koristi kada želimo da izrazimo dopunu, ogradu ili suprotnost u rečenici.
Pravilno je doduše kada ovu reč koristimo u značenju "istina", "zaista" ili "mora se priznati". U tom slučaju piše se sastavljeno, jer je reč o prilogu koji služi da uvede dodatno objašnjenje ili ublaži prethodno izrečenu tvrdnju.
Na primer:
- Doduše, nisam očekivala da će sve tako brzo biti završeno.
- Film je bio zanimljiv, doduše, trajao je malo duže nego što sam mislila.
- Doduše, nije bilo lako, ali smo uspeli da završimo posao.
- Ona je, doduše, bila umorna, ali nije želela da odustane.
Kada se piše "do duše"?
Oblik "do duše" piše se odvojeno kada je reč o predlogu "do" i imenici "duša". U ovom slučaju reči imaju svoje zasebno značenje i ne predstavljaju prilog „doduše“.
Na primer:
- Njegove reči dopirale su joj do duše.
- Ta muzika me je dirnula do duše.
- Njena priča me je pogodila do dubine duše.
Dakle, kada želite da kažete "istina, mora se priznati" ili da uvedete određenu ogradu u rečenici, pravilno je doduše. Kada govorite o duši kao imenici, uz predlog "do", piše se odvojeno "do duše".
BONUS VIDEO:
