Ruku na srce, neki džentlmeni s bradom zaista su neodoljivi, razume se, posebno za dame koje inače više vole bradonje. Ali zato drugi, ukoliko puste da im rastu dlake na licu, izgledaju kao da su izvirili iz tmine istorije. Ako ne i s pustog ostrva!

Pojedine devojke zaklinju se da im samo bradonje ulivaju poverenje, da se u njihovom društvu osećaju zaštićene, premda se naposletku odlučuju za one koji se svakoga dana brižljivo briju i mirišu, piše "Zabavnik". To, naravno, ne znači da oni sa bradom ne mirišu dobro, jer njihov dlakavi ukras na licu upija nedeljni jelovnik. Ima bradonja i bradonja...

U davna vremena brada je bila više korisna nego što je služila za ukras: predstavljala je odbranu od hladnoće. Praistorijskom čoveku po svoj prilici ni na kraj pameti nije bilo da je seče. Zatim je brada postala znak časti. Onda je pak zabranjena, da bi kasnije važila za jedan od glavnih modnih znakova. Stiče se utisak da je brada sada konačno dobila bitku. Prema statističkim istraživanjima, čak pedeset pet odsto muškaraca starijih od osamnaest godina danas nosi bradu.

Tokom praistorije, muškarci su puštali da im raste brada kako bi se zagrejali, a možda i da bi njihovo lice izgledalo opasnije. Jer, trebalo je suprotstaviti se raznim nemanima, ali i neprijateljima. Drugim rečima, drevni čovek sa bradom bio je nalik dlakavoj životinji. Stare civilizacije prihvatale su bradonje kao ljude od časti. Onaj kome bi brada bila javno isečena, odnosno obrijana, bio je ponižen, kažnjen, osramoćen. Kao da su se u dlakama na licu krili čast i snaga.

A onda je došao Aleksandar Veliki. Preokrenuo je sve naopako, bar što se brade tiče. Godine 345. pre naše ere, naredio je svojim ratnicima da iseku bradu. Naredba je bila vrlo stroga. Onoga koga bi "uhvatio" sa bradom, taj nije mogao ničem dobrom da se nada. Aleksandar je imao obrazloženje za takvu odluku. Nije želeo da njegove hrabre vojnike neprijatelji vuku za bradu!

Čini se da su se od tog trenutka dlake na obrazima muškaraca vijorile shodno modnim vetrovima. U različitim razdobljima, kako uostalom pokazuje ikonografija, imala je različita značenja. Na primer, tokom srednjeg veka. Oton I Veliki (912–173) kralj Nemačke i car Svetog rimskog carstva uvek se zaklinjao u svoju bradu kada je želeo da ga njegovi podanici ozbiljno shvate. Dodirnuti bradu nekog muškarca, bilo je zabranjeno. Čak i kažnjivo. Onaj ko bi se usudio da dotakne bradu nekog drugog (srednjovekovnog) muškarca mogao je lako da bude izazvan na dvoboj. Za žene to izgleda nije važilo. Da li su iza zatvorenih vrata čupkale brade svojih muževa ili mladića... To možemo samo da naslutimo.

Danas, srećom, nije tako. Brade češkaju i javno i tajno. I sami vlasnici, pa i drugi. Trećina Amerikanaca nosi bradu, odnosno, odbija da se brije. Dakle, dve trećine su obrijani. Modu nošenja brade u Americi uveo je predsednik Abraham Linkoln koji je bio ponosan na svoj, pomalo neobični, oblik brade. U svetu nešto manje od polovine ima izbrijano lice. Drugim rečima, bradonje su u većini.

U proseku, brada raste najmanje pola milimetara dnevno. Kod nekih muškaraca i brže, zavisno od metabolizma, a pre svega od hormona. Na površini od 250 kvadratnih centimetara, na licu muškarca raste od dvadeset do dvadeset pet hiljada dlaka. U svetu se održavaju brojna takmičenja bradonja i brkajlija. Inače, Ginisov rekord drži Indijac čija je brada duga nešto manje od tri i po metra.

Jasno, statistike se tu ne završavaju. Istraživanja pokazuju da uprkos činjenici da postoje devojke koje obožavaju muškarce s bradom, većima ipak voli glatka lica. Doduše, dodaju da muškarci s bradom deluju često muževnije, zaštitnički, kao snagatori... Ali avaj! Ista istraživanja pokazuju da pripadnice lepšeg pola bradonje smatraju neurednim, nimalo velikodušnim, a što je najvažnije - manje veselim.

Brada je za većinu ispitanica, znak loše volje, malodušnosti, potištenosti i nedovoljne želje da brinu o higijeni. Drugim rečima, mrzi ga i da se obrije, a kamoli da uradi nešto drugo!

Ipak, čini se da je najzanimljivije "Forbsovo" istraživanje. Ono će možda razočarati one koji nose bradu, a možda ih i obradovati. Dakle, to istraživanje pokazuje da više od 98 odsto najbogatijih muškaraca na svetu nikada ne pušta bradu. Bogataši su uvek glatko izbrijani. Kao da postoji neka veza između bogatstva, dobre zarade i brijanja. Jasno, bogati muškarci privlače pažnju dama. Još jedan razlog za bradonje da se bore za svoja prava. Iza dlakavog lica koje deluje neuredno krije se možda čisto srce koje ne haje za novac ni za žilet, ni aparat za brijanje, pa ni mirišljavi losion. Ako ih neko voli, to znači da je otkrio šta se nalazi ispod brade.

(MONDO)