Možda su vam roditelji, dok ste bili klinci, često govorili: "Što ne bi išao na folklor? Proputovaćeš svet, lepo ćeš se družiti, a i divno je videti decu kako igraju..." Ako niste među srećnicima koji su poslušali ovaj roditeljski savet, onda nemojte odlaziti na probu škole folklora, jer će vam biti žao što ste propustili dobru zabavu i druženje.

MONDO je tamo bio umesto vas...

Da, deo naše ekipe "uhvatio se u kolo" sa folklorašima kulturno-umetničkog društva "Lola" i skapirali smo da je mama, izgleda, uvek u pravu.

Pa, hajde da se upoznamo sa neodoljivim folklorom...

Folklorne igre posebno su važne za slovenske narode koji se ponose specifičnim koreografijama, živopisnim nošnjama i spremnošću za učenje i najtežih igračkih koraka.

Svaka narodna igra predstavlja umetničko delo za sebe, a svi koraci, položaj tela, nošnja i način pevanja odražavaju njeno poreklo.

Terminom folklor označava se stvaralački tok u narodnoj umetnosti koji neguje shvatanja i poglede na svet iz raznih perioda prošlosti. Upravo čuvanje istorije i sećanje na tradiciju foklornih igara koje se prenose sa kolena na koleno.

Narodne igre nekada su imale glavnu ulogu u socijalnom životu stanovnika sela i gradova. Na igrankama i prelima mladi su se upoznavali i družili gradeći velika prijateljstva i ljubavi. Stariji su se sa setom sećali doživljaja iz mladosti i uživali u igri i pesmi svojih potomaka.

Iako mnogi smatraju da folklor uopšte nije "kul" i da ne priliči savremenom životu, sve je više onih koji vole da zaigraju u ritmu starih narodnih pesama. Mnogi su krili da idu na folklor, jer nisu znali kakve reakcije će probuditi u društvu, ali odrastajući uz igru i gradeći se kroz brojna iskustva, shvatili su da su u prednosti u odnosu na svoje vršnjake baš zbog svog hobija. Potreba za upoznavanjem sa tradicijom, druženjem i igrom prisutna je i danas, pa mnogi rado odlaze "u folkloraše".

Folklor je poseban, jer kroz igru i pokret, čovek upoznaje ljude sa kojima igra, uči o kulturi čitavog naroda i postaje svestan razlika i sličnosti koje ga okružuju. Takvo gledište posebno se budi kada na turnejama u inostranstvu predstavljaju svoje narodne igre i upoznaju igre drugih naroda.

Ko god poznaje svet folklora, tvrdi da je stvarno poseban, a da igrači nose sa sobom duh koji je lako prepoznatljiv. Oni su veseli, imaju ritma, bez zadrške sklapaju drugarstva i znaju da naprave odličnu atmosferu.

U to smo se uverili kada smo "upali" na probu "Lolinog" prvog ansambla. Iako ih je očekivao naporan rad, svi igrači bili su nasmejani i raspoloženi za igru i druženje.

Nakon što smo ih zamolili da nam otkriju tajne života folkloraša, pustili smo ih da zaigraju i da nam pokažu šta znaju.

Gledajući kako se muče tokom zagrevanja i kako spretno izvode i najteže korake, zaključili smo da se folklor s pravom smatra pravom umetnošću.

Pogledajte na koji način folklor pomaže da živite "punim plućima":


Klinci koji znaju šta žele

Folklor nam se toliko dopao da smo odlučili ponovo da posetimo jednu od proba. Odlučili smo da saznamo kako klinci znaju da je igra ono što im je potrebno.

Na pitanje: "Zašto baš folklor?", svi su, kao jedan, odgovorali: "Zato što se super družimo i imamo priliku da učimo nove pokrete i da putujemo".

I zaista, klinci su se bez muke prepustili zagrevanju koje kod mlađih grupa duže traje. Potom su počeli da uče nove korake, koji ih vode ka sve većem broju igara, brojnim nastupima, takmičenjima i putovanjima.

A šta je sa čuvenim kostimima za folkloraše?

Na probama folklora igrači ne nose kostime u kojima nastupaju, osim obaveznog pojasa, koji je najčešće običan kaiš. Zato pravi utisak o lepoti izvođenja narodnih igara možete da steknete tek na nastupima tih zaljubljenika u igru.

Maštovit, raznobojan i bogat detaljima, kostim je ukras svakog folklornog izvođenja. Uvežbani koraci i osmesi folkloraša ne bi ostavljali isti utisak kada bismo izuzeli kostim, jer svaki deo nošnje ima svoju ulogu. Marame, vanvremenski opanci, šalvare, podsuknje, košulje, ukosnice i razne kape imaju simboliku koja dočarava igru.

Kuda "plove" folkloraši...

U Srbiji trenutno postoji oko 750 društava u kojima je više od 300.000 amatera. U Beogradu aktivno radi 40 ansambala u kojima igra više od četrdeset hiljada dece i mladih, ali i starijih ljubitelja folklora. Većina igrača tvrdi da se ne kaje zbog vremena koje je poklonjeno igri i da ova igračka zanimacija lako ulazi "pod kožu".

Uverili smo se, roditelji ne greše kada preporučuju deci folklor kao hobi. Mama je, stvarno, bila u pravu.

(MONDO - D.Č.)