"Ranije je kod svake pijace postojao oštrač, poslednjih decenija ima nas sve manje. Danas u Beogradu na stari način radi još nekoliko oštrača. Moj rad pokriva centar grada, a postoji i jedan oštrač u Zemunu. Ima mušterija, radi se, oštrimo za kućne potrebe, za industriju", kaže Danijel Jureša, oštrač noževa koji odlučno staje u odbranu svog zanata.

Oštrenje je specifičan zanat koji se najčešće prenosio sa kolena na koleno. Da li će tako ostati odlučiće generacije koje dolaze.

"Moj deda je stekao majstorsko zvanje 1938. godine, kasnije ga je nasledio moj otac, zatim sam i ja ušao u posao, još kao klinac i danas nastavljam porodičnu radnu tradiciju. Imam i sina, da li će i on našim putem, ne znam, ali to bi bila četvrta generacija oštrača u našoj porodici", ističe Danijel.

Pogledajte kako izgleda radni dan kad sve pršti:


Iako na pominjanje oštrača pomislimo na noževe, to nije jedino što je moguće naoštriti. Tako u ovu beogradsku radionicu stižu klizaljke koje čekaju poslednje pripreme pred izlazak na led, ali i drugi predmeti od čelika.

"'Osvežavamo' makaze, sekire, satare, razne noževi i diskove za mašine, a za to obično treba od pola sata do sat u zavisnosti od gužve i vrste oštrenja. Posao oštrača nije lak, iako ne zahteva uvek mnogo vremena, ali činjenica da možete i umete nešto da popravite je nezamenljiva", objašnjava Danijel.

(MONDO - D.Č.)