U Srbiji može da se jede i za 420 dinara, ali često ni 50 evra nije dovoljno za jedan ručak! Ugostitelji tvrde da veliki troškovi poslovanja i paprene zakupnine određuju cene ića i pića u restoranima. Upravo u tome vide razlog za velike razlike u cenama istih specijaliteta sa menija.

"U ugostiteljstvu postoji ozbiljan problem formiranja cena. Postoji velika razlika, a zavisi od nabavne cene snabdevača, poreza, dažbina i još mnogo toga. Samo su akcize na alkohol u poslednje dve godine skočile za 25 odsto! Cene su u bivšoj Jugoslaviji bile uravnotežene i svuda slične, jer većina restorana nije plaćala zakup. Tadašnji odnos nabavne i prodajne cene bio je od dva do 2,5 puta veći. Ako su sok od dva litra nabavljali za 80 dinara, bilo je dovoljno da ga prodaju za 200 dinara i da razlikom plate troškove i imaju mali profit. Danas je razlika jedan prema četiri! Isti sok mora da se proda, bar, za 360 dinara kako bi se pokrili", kaže za "Novosti" Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.

Gostima restorana često nije jasno zašto je negde pasulj prebranac 150, a negde 340 dinara. Još su čudnije cene pića i kolača, pa se dešava da parče torte košta 310 dinara kao pasulj, rižoto ili makarone. Kada gost pomisli da će, ako poruči riblju čorbu u kotliću od 200 dinara uštedeti, mnogo greši, jer će morati da plati vodu, pivo ili sok - kako bi je "ugasio“. Ipak, ugostitelji kažu da je većina odustala od proizvodnje kolača, jer im je potrebna dodatna prostorija, zaposleni, sertifikati, pa je bilo jednostavnije nabavljati od poslastičara.

"Cene neprestano rastu i to mora da se odrazi na kafanske menije", kaže Rajić.

Restorani plaćaju skuplje odnošenje smeća, skuplji parking, energente, a nametnut je čitav niz standarda koji realno nije bio potreban. Restoran koji je uredio kuhinju po HASAP-u mora da vrati uložen novac, ali oni automatski privlače klijentelu sa dubljim džepom. Restorani imaju 44 mesečne obaveze! Taman kad smo uspeli da skinemo naplatu firmarine, Beograd je zonirao grad i nametnuo još veću dažbinu. Lokalne samouprave stalno izmišljaju dažbine koje na kraju plate gosti restorana.

Cenovnici beogradskih restorana zanimljiviji su od krimi romana, jer gost na svakoj strani može da doživi neočekivan obrt. Jedno od najneprijatnijih iznenađenja je "kuver“ koji košta od 120 do 215 dinara, a podrazumeva - pribor za jelo. U nekim restoranima viljuška i nož se ne podrazumevaju, dodatno se plaćaju i ne mogu da se donesu od kuće. Vlasnici restorana kažu da je "kuver“ praktično zarada konobara, a bakšiš dodatni prihod.

(MONDO)