Njih dvojica su nekada vodili veoma popularnu TV emisiju "Male tajne velikih majstora kuhinje". Stevo Karapandža bio je šef kuhinje zagrebačkih hotela "Interkontinental" i
"Esplanada", a sada je vlasnik ekskluzivnog restorana u blizini Ciriha. Oliver Mlakar je bio i ostao, TV voditelj, a širu popularnost je stekao kao voditelj čuvenog kviza Kviskoteka.

Njih dvojica su sada došli u Srbiju, Mlakar prvi put nakon ratova na teritorijama bivše Jugoslavije, kako bi učestvovali na regionalnoj konferenciji o hrani, održanoj na Salašu 137 nedaleko od Novog Sada.

Evo šta su o ishrani danas, rekli Karapandža i Mlakar, koji su na Televiziji Zagreb više od 20 godina pripremali i vodili "Podravkinu" emisiju "Male tajne velikih majstora kuhinje".

"Na žalost, u ovim našim krajevima ljudi su skloni velikim porcijama, masnoj i teškoj hrani, što prouzrokuje gojaznost i bolesti, dok se u drugim delovima sveta jede sasvim drugačije. U Japanu se jede mnogo ribe, a ovde imate onih koji je ni u ruke nisu uzeli, a kamoli okusili. Nije sve u kili mesa, a trebalo bi mnogo više konzumirati sveže povrće i voće, kao i da ribu, mada ni sa njom ne treba preterivati", rekao je Karapandža.

On je objasnio da gostima u svom restoranu tokom leta, kada je vruće, uglavnom priprema lagana jela - karpaćo od sabljarke, pečena ili kuvana govedina sa umakom od dunje, škampi na žaru, pileći odresci, "A može i obična naša šopska salata".



Karapandža često priprema i specijalitete sa ovih prostora, poput punjenih paprika raznih dalmatinskih, morskih đakonija, a zimi se na jelovniku nađe i kiseli kupus.

Proslavljeni kuvar, autor mnogih kulinarskih knjiga, poručio je mladima koji žele da se bave tim zanimanjem da ih u prvom redu treba da vodi ljubav prema kuvarskom poslu, a ne da prevashodni motiv bude zarada, odnosno "trbuhom za kruhom".

"Da bi neko postao uspešan kuvar neophodno je, ako se može, putovati po sveti da se što više vidi šta se i kako jede u različitim kulturama", ističe Karapandža i dodaje da su svi danas vrhunski kuvari radili u Aziji, Hong Kongu, Singapuru ili drugim zemljama.

"Televizijske emisije o kuvanju, koje sad imaju gotovo sve TV kuće, pa i ovakvi skupovi o hrani, afirmišu kuvarsku profesiju tako da se mladi sve češće odlučuju za to atraktivno i lepo zanimanje", rekao je Karapandža napominjući da namerava uskoro da se povuče iz tog posla jer, kako je dodao, treba dati šansu mladima.

Oliver Mlakar kaže da da mu je prvi dolazak u Srbiju, nakon ratnih zbivanja devedesetih godina godina prošlog veka, napomenuvši da su mu utisci jako lepi i da ovde ima mnogo prijatelja.



Voditelj čuvenog kviza Kviskoteka, koji je zajedno sa Karapandžom zgotovio više od 1.200 "Malih tajni velikih majstora kuhinje", smatra takođe da su emisije i skupovi o hrani izuzetno korisni, jer "neophodno je da se ljudima ukaže na potrebu zdrave ishrane i to se nikako ne sme zaboraviti" .

Mlakar ocenjuje da su, uprkos savremenim tehnologijama i opštem napretku društva, promene u ishrani otišle nagore, a ne nabolje, odnosno da se danas hranimo manje zdravo nego što se to nekad činilo.

"Ono što su jeli naši stari, kako se to kaže, ona naša domaća kuhinja pomalo nestaje, iako je to velika šteta i trebalo bi je očuvati. A ne da jurimo samo za brzim, gotovim obrocima, ili polugotovim koje kod kuće dogotovljavamo", rekao je Mlakar.

Specijalizovane TV emisije mogu značajno da utiču na kulturu ishrane stanovništva jer, kako ističe, što su kvalitetniji recepti bolja je ishrana, a time će i stanovništvo biti zdravije.

Mlakar je sad u penziji i bavi se svim lepim stvarima koje je želeo da radi onda kada je bio u aktivnoj službi.

Hobi mu je uzgajanje pasa, patuljastih šnaucera, sa kojima je postigao uspehe na takmičenjima a uz to, u kući kod Samobora gde živi, bavi se i vrtom, voćnjakom i drugim seoskim poslovima ali ne kuva jer: "Probao sam pa mi nije išlo, onda sam to prepustio ženi i to je najbolje rešenje".



(Tanjug)