"Oči su precizniji svedoci od ušiju", još pre Bekona tvrdio je starogrčki mislilac Heraklit. Oči izgleda ne varaju ni kada je reč o tome koja nam je hrana najmilija. Jednostavnim očnim pregledom moguće je utvrditi da li nam se određena namirnica ili pripremljeno jelo dopada manje ili više. Odnosno, šta mozak na to kaže.

Samo jedan zalogajčić dovoljan je da pokrene čitav niz hemijskih odgovora čije su posledice vidljive - na mrežnjači! To je zaključak oftalmologa objavljen u međunarodnom naučnom časopisu "Gojaznost".

Mozak odgovara na ugodne nadražaje, naročito na ukusnu hranu tako što oslobađa dopamin, hemijsku supstancu koja u centralnom i perifernom nervnom sistemu deluje kao neurotransmiter. Dopamin dospeva i do mrežnjače i vidljiv je kada je oko izloženo svetlosti.

Lekari uz Filadelfije podvrgli su određeni broj dobrovoljaca elektroretinografiji, ispitivanju koje beleži odgovor mrežnjače na svetlost. Najpre su ispitivali one koji ništa nisu jeli. Zatim su ih poslužili čokoladnom tortom i pogledali njihov mrežnjaču. "Odgovor" mrežnjače bio je munjevit i snažan. Kao da su pacijenti dobili određenu dozu dopamina. Međutim, ništa se nije dogodilo kada je dobrovoljcima koji su učestvovali u ogledu ponuđena čaša vode ili zalogaj brokolija. Za naučnike to je bio dovoljan dokaz da možda postoji veza između oslobađanja dopamina u mozgu i u mrežnjači.

Iako se istraživanja nastavljaju, ovi prvi rezultati nagoveštavaju da je odgovor mozga moguće "pročitati" jednostavnim oftalmološkim pregledom, ne ispitujući sam mozak.

Još jedna zanimljivost u vezi sa očima i hranom. Kada smo gladni, jasnije vidimo reči koje su povezane sa hranom od ostalih reči. Ta moć nastaje pre nego što mozak ima vremena da ispita podatak koji dobija od očiju, piše "Politikin Zabavnik". Odavno su naučnici utvrdili da um utiče na čula, ali trebalo je rešiti zagonetku da li se veza uspostavlja čim oči uhvate podatak, ili časak kasnije - onda kada mozak ima mogućnost da obradi osećajni sadržaj. A to je operacija koja zahteva viši stepen svesti.

Na Univerzitetu u Nici izvršen je ogled nad gladnim studentima. U zakazani čas stigli su potpuno gladni, a ručak im je odlagan nekoliko puta. Onda je polovini ipak poslužen bogat obed. Zatim su im svima na platnu, u nizu, prikazane različite reči.

Četvrtina reči označavala je hranu. Svaka reč zadržavala se na platnu tek delić sekunde, nedovoljno da bude pročitana. Posle toga trebalo je da kažu koje su reči zapamtili, tako što su im predlagani sinonimi.

Kao što se može zaključiti, oni koji su bili gladni lako su pogodili reči koje su označavale hranu, premda su bile suviše brzo prikazivane da bi zaista bile upamćene. Čini se da je neverovatno koliko brzo ljudi uspevaju da uoče ono što im je potrebno. To je ono što razvrstava mnogobrojne podatke koje dobijamo svakog trenutka i olakšava nam život, zaključak je naučnika iz Nice.