Ukoliko želite da budete sigurni da slika neće pasti, koristite deblji ekser, zapravo šraf, a rupu u zidu napravite specijalnom kućnom burgijom. Budite sigurni da mesto na zidu koje ste rešili da izbušite ne krije neku cev ili kabl.

Vodite računa i tome da se ne radi o zidu koji može da vlaži, ali i da nije izložen direktnoj sunčevoj svetlosti koja može da ošteti ulje na platnu. Slika ne bi trebalo da se nalazi ni blizu grejnih tela, ili na prometnim mestima kako je ne biste kačili prilikom kretanja kroz prostoriju.

Slike u hodniku se često ruše prilikom oblačenja kaputa, a u kuhinji i trpezariji se oštete kuvanjem.

Šrafovi su bolje rešenje od običnih eksera, ukoliko treba da okačite sliku sa težim ramom. Druga opcija je mala kuka za kačenje slika koja se može kupiti u širokom spektru veličina. Iznenađujuće su jake. Ekser možete ukucate i pod uglom od najmanje 45 stepeni.

Najbolju poziciju ćete odrediti tako što ćete sliku držati na željenoj visini, samo ovlaš prislonjenu na zid. Grafitnom olovkom, ili kredom, povucite kratku liniju na zidu, na gornjoj ivici slike, na njenom centru. Sklonite sliku, odredite sredinu linije koju ste povukli, obeležite i izbušite to mesto.

Sliku možete okačiti i o tanju žicu ili metalnu vešalicu i tako je prisloniti na zid, na mesto na kojem želite da visi i obeležiti grafitnom olovkom ili kredom tačku gde treba ukucati ekser.

Da bi slika koja se kači na dva eksera ili šrafa, visila pravo, potrebno je povući i gornju i donju liniju, izmeriti sredinu i tek onda probušiti zid.

Položaj možete odrediti i pomoću samolepljivih stikera koje ćete postaviti umesto eksera ili šrafova, dok ih ne ukucate, mereći idealnu razdaljinu. Stikere možete da zalepite i na četiri mesta, gde će doći svaki ugao rama, pre nego što počnete sa kucanjem ili bušenjem.

Ta četiri stikera čak i ne morate da skidate pošto okačite sliku – sačuvaće vaše zidove od prljanja koje se često dešava na mestima na kojima slike vise nekoliko godina.

A na koju visinu treba postaviti slike? Najčešći odgovor je – u visini očiju. Čijih očiju – košarkaša ili deteta od 10 godina?

Umetnost postavljanja slika na zidove skoro je jednako stara koliko i umetnost slikanja, što znači da je veoma bitno ne samo na koju visinu ćete sliku okačiti, već i gde na zidu, na kom zidu, šta se u toj prostoriji još nalazi, kako je osvetljena...

Slike većih formata, koje treba gledati sa udaljenosti od najmanje tri metra, okačite na većem zidu, ako je moguće pod uglom, a u visini očiju odrasle osobe srednje visine. Manje slike, kojima se prilazi da bi se videle, okačite niže, u visini očiju tinejdžera, na primer.

Na velikom zidu može ići više malih slika, koje ćete okačiti po vlastitom ukusu – simterično ili grupisane prema sadržaju, stilu, tehnici, autorima, ramovima...

Iznad velike komode lepo izgleda velika slika, ali i nekoliko manjih. Možete ih kačiti jednu za drugom vodoravno, vertiklano, horizontalno, onako kako se najbolje uklapaju sa ostalim stvarima u prostoriji.