Ne bi trebalo sedeti skrštenih ruku ukoliko kupci naiđu na lažna sniženje, poručuju iz Sektora za zaštitu potrošača Ministarstva trgovine, jer čak tri zakona regulišu ovu oblast.

Nepošteni trgovci bi trebalo da završe na sudu, i to je verovatno, uz stroge kazne, jedini način da i kod nas "specijalne ponude" budu zaista specijalne, a ne očigledne prevare.

I dok se britanski maloprodajni lanac "Tesko" ovih dana izvinjava potrošačima jer ih je varao na ceni korpice jagoda, zbog čega je kupcu koji ga je tužio morao da isplati odštetu od 300.000 funti,  "Potrošač" je istražio – može li se ustaljena praksa obmanjujućih reklama i sniženja i na našem tržištu promeniti i na koji način.

U organizacijama za zaštitu potrošača objašnjavaju da su žalbe zbog lažnih sniženja gotovo svakodnevne i navode da postoji nekoliko najčešćih načina varanja kupaca na sniženjima.

Najzastupljenije su prevare s oglašenom visinom sniženja, odnosno pogrešnom informacijom o tome da li je roba stvarno snižena, recimo za 70 odsto, ili nije. Osim toga, čest problem kod rasprodaja jesu i male količine robe koja se nudi u akciji, pa se neretko desi da se ono što je na sniženju rasproda veoma brzo. Pri tome trgovac i dalje u izlogu reklamira veliki popust, a da te robe zapravo nema u radnji.

Trebalo bi, savetuju u potrošačkim organizacijama, odrediti koju količinu robe čiju akciju prodavac oglašava on mora i da poseduje u prodavnici ili u zalihama.

"Bilo je primera kada trgovac na malo formira neočekivano visoku maloprodajnu cenu kako bi u veoma kratkom roku organizovao sniženje sa vrtoglavo visokim i za kupce privlačnim procentom. Na ovaj način on pribavlja za sebe dodatne koristi dovodeći i potrošače i trgovce, svoje konkurente, u situaciju u kojoj oni nikako ne bi trebalo da se nađu", kaže za "Politiku" Ljiljana Stanković, pomoćnik ministra trgovine za zaštitu potrošača.

Ona objašnjava da je prema Zakonu o oglašavanju (član 51) zabranjeno oglašavanje kojim se primalac oglasne poruke dovodi u zabludu u pogledu cene proizvoda oglašavanjem rasprodaje, prividnog sniženja cene proizvoda ili usluga.

Za to je propisana novčana kazna za privredni prestup u iznosu od 300.000 do 3.000.000 dinara. U oglasnoj poruci je po istom propisu zabranjeno upoređivanje ranije i važeće cene za isti proizvod ili uslugu istog ponuđača i za to su propisane  novčane kazne za prekršaj u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara.

Inspekcije po prijavi ili tokom redovnih kontrola pokreću postupak protiv trgovaca koji su kršili zakon. Osim toga, ovde može da bude reč i o narušavanju odnosa konkurencije.

"Kod nas to nije praksa, ali bilo bi dobro i da se trgovci čije je poslovanje ugroženu time što njihova nelojalna konkurencija obmanom praktično odvlači kupce uključe i prijave ih i pokrenu sudski spor. U Zakonu o trgovini stoji da oštećeni trgovac tužbom zbog nepoštene tržišne utakmice (nelojalne konkurencije) može zahtevati utvrđivanje radnje nepoštene tržišne utakmice, zabranu njenog daljeg vršenja, otklanjanje nastalih posledica, kao i naknadu štete", objašnjava Stanković.

Sudski  postupak mogu da iniciraju i građani čija su prava ugrožena, organizacije i savezi potrošača ukoliko posumnjaju da trgovac na ovaj način narušava njihova prava i da traže da se utvrdi da li je reč o nepoštenom poslovanju, posle čega ono može da se zabrani.

"Ukoliko bi se potrošači odlučili na ovaj korak, izvesno je da bi uspeli u svom zahtevu. Osnov za to leži u Zakonu o zaštiti potrošača koji zabranjuje svaki oblik nepoštenog poslovanja prema potrošačima, a naročito obmanjujuće poslovanje", kaže Stanković.