Hleb je verovatno jedina namirnica koju jedu svi ljudi, bez obzira na rasu, kulturu i religiju.

U Srbiji svaki stanovnik prosečno pojede 107 kilograma hleba godišnje, ali je hleb duboko utkan i u srpsku kulturu i različite vrste hleba imaju centralno mesto u mnogim svetim i sakralnim obredima.

U našoj zemlji oko 70 odsto stanovništva najradije bira belu veknu, ali poslednja istraživanja pokazuju da se potrošači sve više okreću domaćim hlebovima, kao i da sve više vode računa o sastavu, kvalitetu, ali i prednostima određenog hleba.

Do pre nekoliko godina na tržištu Srbije moglo se naći tek nekoliko osnovnih vrsta hleba, a danas je situacija mnogo drugačija. Brojne specijalne vrste hlebova, linije domaćih hlebova i hlebova bez aditiva i E brojeva, bitno su promenili sliku na tržištu.

U zemljama Evrope na tržištu se mogu naći brojne vrste specijalnih hlebova koje zadovoljavaju i najzahtevnije ukuse. Oni su obično manji po gramaži, ali nutritivno vredniji.

Hleb, kako se ističe, predstavlja verovatno prvu ljudskom rukom stvorenu namirnicu, koja potiče još iz vremena prvobitnih zajednica, na šta ukazuju njegovi okamenjeni ostaci stari oko 12.000 hiljada godina pre Hrista, pronađeni u pećinama.

Hleb je danas "nasušna potreba", čiji se sastav neprestano usavršava i obogaćuje i uzdignut je gotovo do kulta, ne samo zbog tradicije i nezamenjivosti u ishrani već i time što sve više predstavlja odraz kulture življenja.

U Srbiji i Rusiji, dočekati nekoga hlebom i solju simbol je dobrodošlice.

U skandinavskoj tradiciji, ako dečak i devojčica jedu istu veknu, zaljubiće se jedno u drugo.

Hleb se javlja kao ritualni predmet u mnogim obredima Slovena, vezanih za rođenje deteta, ženidbu ili udaju, kućnu i seosku slavu ili godišnje praznike.